KPO knjiga za paušalce: šta je, kolone i overa

Poslednje ažuriranje: oktobar 2026. Odražava Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001 … 6/2026 – usklađeni din. izn. i 80/2026), Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva („Sl. glasnik RS“, br. 140/2004 i 44/2018 – dr. zakon) i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002 … 109/2025 i 80/2026).

KPO knjiga (knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika) jedina je poslovna knjiga koju paušalac u Srbiji mora da vodi. Nije isto što i knjiga prihoda i rashoda (PK-1, knjiga prostog knjigovodstva propisana istim Pravilnikom), a nije ni KPR knjiga hrvatskog paušalnog obrta, koja se vodi po hrvatskim propisima.

Kratak odgovor. Po ZPDG čl. 43 st. 4 paušalac vodi samo KPO knjigu. Pravilnik čl. 7 daje joj pet kolona: redni broj, datum i opis knjiženja, prihod od proizvoda, prihod od usluga i njihov zbir. Može se voditi elektronski (čl. 4 st. 1), overava se pre prvog knjiženja (čl. 4 st. 3) i čuva se najmanje pet godina (ZPDG čl. 48). Preduzmi je izvozi u PDF ili DOCX iz potvrđenih i plaćenih računa prihoda.

Šta je KPO knjiga (knjiga o ostvarenom prometu)?

KPO knjiga je evidencija prihoda koji paušalac ostvaruje prodajom proizvoda i vršenjem usluga, jedan red po poslovnoj promeni, na obrascu koji propisuje Pravilnik o prostom knjigovodstvu.

Definišu je dva propisa. Zakon o porezu na dohodak građana (ZPDG) u čl. 43 st. 4 kaže: „Preduzetnici paušalci dužni su da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu“. Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva zatim razrađuje detalje: njegov čl. 3 st. 3 propisuje obrazac KPO, a čl. 7 šta se u nju upisuje. Poseban pravilnik o KPO knjizi ne postoji. Obrazac je jedan od priloga tom Pravilniku.

Jednako je važno šta ova knjiga nije. U njoj nema kolone za rashode, nema salda i nema dobiti. Iz nje ne proizlaze ni mesečni paušalni porez ni doprinosi: njih utvrđuje rešenje Poreske uprave, a odakle ti iznosi dolaze objašnjavamo u vodiču koliko paušalac plaća u toku godine. KPO beleži promet, a upravo se na promet odnosi paušalni limit od 6.000.000 RSD (ZPDG čl. 40 st. 2 t. 4, stanje 2026). Kako se taj limit računa, posebna je tema, obrađena u vodiču o limitima prihoda.

Da li je KPO knjiga obavezna i od kog dana se vodi?

Jeste. Svaki paušalac mora da vodi KPO knjigu, jer je ZPDG čl. 43 st. 4 čini jedinom knjigom koju zakon od njega traži, i ta obaveza ne zavisi ni od toga koliko računa izdajete ni od toga da li su vam klijenti u Srbiji ili u inostranstvu: čl. 43 st. 4 takvu razliku ne pravi.

Izvodi iz banke je ne zamenjuju. Izvod pokazuje novac koji je stigao, a knjiga promet koji ste ostvarili, i ta dva zbira se razlikuju iz sasvim opravdanih razloga, koje objašnjavamo u tekstu zašto se KPO knjiga i izvod iz banke razlikuju.

Od kog dana se knjiga vodi, proizlazi iz čl. 7 Pravilnika. Kolona 1 numeriše svako knjiženje „od početka godine, odnosno od početka obavljanja delatnosti“. Knjiga se, dakle, vodi od dana kada počnete da obavljate delatnost, a numeracija svake godine ponovo kreće od 1. Pre prvog knjiženja Pravilnik traži i overu (čl. 4 st. 3), o kojoj je reč u posebnom odeljku niže.

A rok za svako pojedinačno knjiženje? Nismo pronašli propis koji ga za paušalca određuje. ZPDG čl. 45 zaista sadrži pravilo o redosledu i rok „najkasnije narednog dana“ za knjiženje prihoda, ali se po sopstvenom tekstu odnosi na druge kategorije preduzetnika (one iz čl. 32 st. 3–4), a ne na paušalce. Ni čl. 7 Pravilnika ne propisuje nikakav redosled osim tekućeg rednog broja. Savet „upišite svaki račun u roku od dan-dva“ je razumna navika, a ne zakonska obaveza.

Koje kolone ima KPO knjiga i šta se upisuje u svaku?

KPO knjiga ima pet kolona, sve definisane u čl. 7 Pravilnika. U tabeli je za svaku kolonu navedena formulacija iz Pravilnika, njeno praktično značenje i ono što u nju upisuje izvoz iz aplikacije Preduzmi.

Iz ovoga sledi nekoliko stvari.

Datum u koloni 2 je datum knjiženja, i Pravilnik o tome ne kaže ništa više. Kom periodu prodaja pripada, određuje se drugde: Poreska uprava je u odgovoru objavljenom u januaru 2026. (vidite odeljak o nenaplaćenim računima niže) navela da promet pripada periodu u kome je izvršen. Zato u koloni 2 koristimo datum prometa. To je konvencija koja prati period prometa, a ne izraz koji Pravilnik upotrebljava.

Iznosi su u dinarima. Za potrebe knjigovodstva zakon propisuje zvanični srednji kurs NBS (Zakon o deviznom poslovanju čl. 41 st. 2), pa se račun u stranoj valuti preračunava pre nego što uđe u kolonu 3 ili 4.

Paušalac koji prodaje samo usluge popunjava kolonu 4, a kolonu 3 ostavlja praznu. Upravo to radi izvoz iz Preduzmi, u svakom redu, što je ispravno za usluge, a pogrešno za robu (vidite odeljak o tome kada Preduzmi nije pravi alat).

Popunjene redove, uključujući račun u evrima preračunat po navedenom kursu, naći ćete u primeru KPO knjige sa popunjenim redovima.

Šta ne ulazi u KPO knjigu

Čl. 7 kaže da se u KPO upisuju „prihodi od prodatih proizvoda i izvršenih usluga“. Sve ostalo ostaje van knjige:

• Rashodi. Kirija, laptop, avionska karta. Knjiga za njih nema kolonu.
• Kretanje sopstvenog novca. Prenos sa poslovnog računa na lični račun, ili uplata sopstvenog novca na poslovni račun, nije prodaja. Kako takvi prenosi funkcionišu, objašnjava vodič o prebacivanju novca na lični račun.
• Krediti. Pozajmljen novac nije promet.
• Prihodi van delatnosti. Plata od poslodavca, kirija od stana ili prinos od ulaganja nisu prihod vaše registrovane delatnosti.

Jednostavno pravilo: ako red nije prihod od proizvoda koji ste prodali ili usluge koju ste izvršili u okviru registrovane delatnosti, ne pripada KPO knjizi.

Da li se KPO knjiga overava?

Prema tekstu Pravilnika da, i to jednom, pre prvog knjiženja. Pravilnik čl. 4 st. 3 kaže da se knjige iz čl. 3 st. 1 i st. 3 (st. 3 je KPO) „overavaju kod nadležnog poreskog organa pre početka knjiženja“.

U toj odredbi vredi obratiti pažnju na tri stvari. Prvo, overa se traži pre početka knjiženja. Pravilnik ne propisuje godišnju ponovnu overu, pa tvrdnja da vam svakog januara treba novo overena knjiga nema osnov u tekstu. Drugo, rečenica ne razlikuje papirnu knjigu od elektronske. Treće, ne kaže ništa o tome kako se overa vrši.

Šta Poreska uprava danas radi u praksi, drugo je pitanje. Objavljena uputstva se razilaze oko toga da li se i kako overa danas vrši, a primarni izvor koji bi praksu razrešio u bilo kom smeru nismo pronašli. Ne pretpostavljajte da je obaveza godišnja, ali ni da je pravilo prestalo da važi. Pre prvog knjiženja pitajte svoju filijalu Poreske uprave šta očekuje i sačuvajte njen odgovor uz knjigu.

Preduzmi se overom ne bavi. Izvoz se završava redom za datum i redom za potpis (Datum, Potpis obveznika) i ničim više.

Papirna ili elektronska KPO knjiga, i koliko se čuva?

Dozvoljeno je oboje. Pravilnik čl. 4 st. 1 dopušta da se poslovne knjige vode povezane, u slobodnim listovima ili „prenete na neki od medijuma automatske ili mikrografske obrade podataka, tako da se po potrebi mogu odštampati ili prikazati na ekranu“. Čl. 4 st. 2 dodaje da se strane numerišu.

Fajl koji se vodi na računaru, dakle, zadovoljava pravilo sve dok verno prenosi propisani obrazac i može se na zahtev odštampati ili prikazati. Pravilnik nigde ne traži redovno štampanje.

Gde se nabavlja obrazac? Odštampan je kao prilog Pravilniku (čl. 3), pa odgovara svaka papirna knjiga ili fajl koji verno prenosi tih pet kolona. Preduzmi ga pravi u PDF-u ili DOCX-u, sa zaglavljem u kome su vaše ime, PIB, matični broj, šifra delatnosti i, ako ste ga uneli, broj računa. Redovi ne prikazuju iznos u evrima, kurs ni ime klijenta.

Koliko se čuva, određuje ZPDG čl. 48: „Poslovne knjige i knjigovodstvene isprave čuvaju se najmanje pet godina od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose, ako zakonom nije drukčije određeno“. KPO knjiga za 2026. godinu, zajedno sa pripadajućim računima, čuva se zato najmanje do 31. decembra 2031.

Jedna praktična napomena za elektronsku knjigu. Preduzmi pravi izvoz iz aktuelnih podataka o računima svaki put kada ga preuzmete, pa ne čuva istoriju ranijih verzija. Sačuvajte fajl koji smatrate konačnom knjigom za svaku godinu.

Šta ako KPO knjiga ne postoji ili je netačna?

Za knjigu koja ne postoji može se izreći kazna: ZPPPA čl. 178b st. 1–2 propisuje novčanu kaznu od 50.000 do 500.000 RSD za preduzetnika koji ne vodi ili ne čuva poslovne knjige propisane poreskim zakonom (tekst na snazi prema prečišćenom ZPPPA zaključno sa „Sl. glasnik RS“, br. 80/2026, provereno 31. 10. 2026).

Tokom poreske kontrole, ZPPPA čl. 127 st. 2 omogućava inspektoru da pregleda vaše knjige, evidencije i dokumentaciju. Kod paušalca to obuhvata KPO knjigu i račune iza njenih redova. Kako izgleda usaglašavanje knjige sa bankom, opisano je u vodiču KPO knjiga i izvod iz banke.

A ako knjiga postoji, ali je neki red pogrešan? Navedeni iznos jedini je koji navodimo, i vezan je za nevođenje ili nečuvanje knjiga. Da li se konkretna greška smatra prekršajem, pitanje je za knjigovođu ili poreskog savetnika, a ne za opšti vodič. Druga posledica netačne knjige manje je vidljiva: ako knjiga prikazuje manji promet od stvarnog, gubite iz vida gde ste u odnosu na limit od 6.000.000 RSD (ZPDG čl. 40 st. 2 t. 4, stanje 2026).

Kako se upisuju nenaplaćeni, stornirani i devizni računi?

Nenaplaćen račun se upisuje, za storniran račun Pravilnik ne propisuje način, a račun u stranoj valuti upisuje se preračunat u dinare po zvaničnom srednjem kursu NBS. U nastavku detaljnije o svakom od njih.

Nenaplaćeni računi

Nenaplaćen račun se i dalje upisuje. U odgovoru koji je časopis Biznis i finansije objavio 27. januara 2026, a Paragraf preneo 29. januara 2026, Poreska uprava je navela da ukupan promet u poreskom periodu čine prihodi ostvareni u tom periodu, odnosno u periodu kada je izvršen promet, dokumentovan izdatim računom i evidentiran u knjizi, „nezavisno od okolnosti da li je i kada realizovana naplata potraživanja po tom osnovu“. To je administrativno objašnjenje, a ne odredba zakona, ali je najjasniji stav o ovom pitanju koji smo pronašli. Klijent koji plati u januaru ne prebacuje decembarsku uslugu u novu godinu, a delimična uplata ne menja ništa, jer red zadržava fakturisani iznos.

Preduzmi prati istu logiku. Izvoz obuhvata svaki račun prihoda sa statusom potvrđen ili plaćen, pa je potvrđen račun koji još nije naplaćen u knjizi. Nacrti i ostali računi koji nisu potvrđeni ostaju van nje, a pre preuzimanja aplikacija vas upozorava koliko nepotvrđenih izdatih računa za tu godinu neće biti prikazano u KPO.

Stornirani računi

Pravilnik ne propisuje način ispravke u KPO: reč storno se u Pravilniku javlja samo za knjigu PK-1 (čl. 5) i za evidenciju KR o robi na komisionu (čl. 12), pa je „nikada ne menjajte knjiženje, uvek dodajte negativan storno red“ praksa, a ne pravilo za KPO. Preduzmi nema status „storniran“ i ne pravi storno redove; ako obrišete ili izmenite račun, sledeći izvoz prikazuje nove podatke, a redovi posle njega dobijaju nove brojeve. Jedan način da se storniranje evidentira, označen kao praksa, prikazan je u popunjenom primeru KPO knjige, i način vredi dogovoriti sa knjigovođom pre nego što vam zatreba.

Računi u stranoj valuti

Vrstu kursa određuje zakon: za potrebe knjigovodstva to je zvanični srednji kurs NBS (Zakon o deviznom poslovanju čl. 41 st. 2). Koji dan je merodavan nije propisano za paušalca van sistema PDV-a, a Pravilnik nema nikakvo pravilo o preračunu. Preduzmi kao svoju konvenciju koristi srednji kurs na datum prometa; kako to izgleda na stvarnom redu u evrima, pokazuje popunjen primer KPO knjige. O fakturisanju stranim klijentima pročitajte vodič o fakturisanju u inostranstvo, a o tome šta banka radi kada novac stigne, kako funkcionišu devizni prilivi.

Kada Preduzmi nije pravi alat za KPO knjigu?

Izvoz KPO knjige iz Preduzmi napravljen je za paušalca koji prodaje usluge i fakturiše u RSD, EUR ili USD. Sam po sebi nije pravi alat u sledećih sedam slučajeva.

1. Prodajete robu. Izvoz svaki iznos upisuje u kolonu 4, prihod od usluga, a kolonu 3 ostavlja praznu. Ako deo vašeg prihoda dolazi od proizvoda, kolonu 3 popunite sami ili sa knjigovođom.
2. Fakturišete u drugim valutama. Podržani su samo računi u RSD, EUR i USD.
3. Vi ste knjigaš ili DOO. Preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod vodi dvojno knjigovodstvo po zakonu o računovodstvu (ZPDG čl. 43 st. 2), a privredno društvo (DOO) potpada pod sasvim druga računovodstvena pravila. Preduzmi je za paušalce.
4. Treba vam evidencija ispravki kroz storno redove ili knjiga u koju se samo dodaje. Aplikacija ne pravi storno redove i ne čuva zapis o tome šta se promenilo. Za knjigu u koju se samo dopisuje, vodite papirnu KPO ili tabelu sa istorijom verzija.
5. Treba vam overa knjige. Aplikacija se overom ne bavi. Pitajte svoju filijalu Poreske uprave.
6. Treba vam fiksan redni broj na papirnim računima. Izvoz pri svakom preuzimanju ponovo izračunava brojeve redom po datumu prometa. Ako ste brojeve već upisali u gornji desni ugao računa, a kasnije dodate račun sa ranijim datumom prometa, brojevi u sledećem izvozu se pomeraju. Sačuvajte verziju koja odgovara vašim dokumentima.
7. Vaš slučaj nije rutinski. Više delatnosti, sporan račun ili poreska kontrola posao su za knjigovođu ili poreskog savetnika, a ne za izvoz.

Aplikacija pomaže u rutinskom delu: uvozite izvode iz banke (vidite kako se izvoze iz Raiffeisen banke u XML-u ili iz Alta banke u XLS-u, odnosno iz bilo koje banke u CSV-u), uparujete ih sa računima i preuzimate KPO iz istih podataka, u jednom alatu. Gde je granica između onoga što zakon traži od vas i onoga što dodaje knjigovođa, pročitajte u tekstu da li paušalcu treba knjigovođa.

Ako su vam računi već u Preduzmi, KPO knjigu za bilo koju godinu preuzimate kao PDF ili DOCX, napravljenu iz vaših potvrđenih i plaćenih računa prihoda.

Često postavljana pitanja

Šta je KPO knjiga i da li je obavezna?

KPO knjiga, knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika, poslovna je knjiga koju paušalac u Srbiji mora da vodi. ZPDG čl. 43 st. 4 kaže da paušalci vode samo ovu knjigu, a Pravilnik o prostom knjigovodstvu propisuje njen obrazac (čl. 3 st. 3) i sadržinu (čl. 7). Obaveza ne zavisi od broja izdatih računa. U knjigu se upisuje prihod od prodatih proizvoda i izvršenih usluga, jedan red po poslovnoj promeni. To nije knjiga prihoda i rashoda PK-1 iz prostog knjigovodstva i nema kolonu za rashode.

Koje kolone ima KPO knjiga?

Pravilnik čl. 7 propisuje pet kolona: 1, redni broj od početka godine ili od početka delatnosti, koji se upisuje i u gornji desni ugao isprave na osnovu koje je knjiženje izvršeno; 2, datum i opis knjiženja; 3, prihod od prodatih proizvoda; 4, prihod od izvršenih usluga; 5, zbir kolona 3 i 4. Iznosi su u dinarima, a račun u stranoj valuti preračunava se po zvaničnom srednjem kursu NBS (Zakon o deviznom poslovanju čl. 41 st. 2).

Da li se KPO knjiga overava?

Prema Pravilniku da, i to jednom: čl. 4 st. 3 traži da se KPO knjiga overi kod nadležnog poreskog organa pre početka knjiženja. Godišnju ponovnu overu ne propisuje i ne razlikuje papirnu knjigu od elektronske. Nijedan primarni izvor koji smo pronašli ne razjašnjava kako filijale Poreske uprave to danas rade, pa pre prvog knjiženja pitajte svoju filijalu i sačuvajte njen odgovor uz knjigu.

Gde se kupuje KPO knjiga?

Obrazac KPO knjige odštampan je kao prilog Pravilniku (čl. 3), pa odgovara svaka papirna knjiga ili fajl koji verno prenosi propisanih pet kolona. Knjiga se može voditi i elektronski: Pravilnik čl. 4 st. 1 dozvoljava vođenje na medijumu automatske obrade podataka, pod uslovom da se po potrebi može odštampati ili prikazati na ekranu, a čl. 4 st. 2 traži numerisane strane. Redovno štampanje Pravilnik ne zahteva.

Koliko dugo se čuva KPO knjiga?

Najmanje pet godina od poslednjeg dana poslovne godine na koju se knjiga odnosi, ako zakonom nije drukčije određeno (ZPDG čl. 48). Isti rok važi i za račune i druge isprave na osnovu kojih su izvršena knjiženja. KPO knjiga za 2026. godinu čuva se zato najmanje do 31. decembra 2031. Za nevođenje ili nečuvanje propisanih poslovnih knjiga preduzetniku preti novčana kazna od 50.000 do 500.000 RSD po ZPPPA čl. 178b, stanje u oktobru 2026.

Izvori

• Zakon o porezu na dohodak građana — čl. 32, 40 st. 2 t. 4, 43 st. 2 i 4, 45 i 48 („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001 … 6/2026 – usklađeni din. izn. i 80/2026). Izmene iz br. 80/2026 primenjuju se od 1. januara 2027. (pojedine od 1. januara 2028) i menjaju samo čl. 15a, 21v, 21g, 21d i 33a; ostale odredbe navedene su u tekstu koji važi u 2026.
• Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva — čl. 3, 4, 5, 7 i 12 i obrasci u prilogu („Sl. glasnik RS“, br. 140/2004 i 44/2018 – dr. zakon)
• Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji — čl. 127 st. 2 i čl. 178b st. 1–2 („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002 … 109/2025 i 80/2026)
• Zakon o deviznom poslovanju — čl. 41 st. 2 („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014, 30/2018 i 19/2025)
• Odgovor Poreske uprave o tome kako se broji promet, objavljen 29. januara 2026 — Paragraf ga prenosi iz časopisa Biznis i finansije od 27. januara 2026; administrativno objašnjenje, a ne odredba zakona
• Poreska uprava — Preduzetnici paušalci