Paušalac ili frilenser u Srbiji: model A, model B i neoporezivi iznos

Poslednje ažuriranje: avgust 2026. Odražava Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, sa izmenama zaključno sa br. 6/2026) i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, sa izmenama zaključno sa br. 6/2026).

Dva pravna statusa, a ne dve postavke jednog režima

Paušalac je registrovani preduzetnik. „Frilenser" je fizičko lice koje uopšte nije registrovano kao privredni subjekt. Svaka druga razlika proizlazi iz te jedne.

Paušalac registruje preduzetnika u APR-u, dobija PIB i šifru delatnosti, i oporezuje se na iznos koji Poreska uprava unapred utvrdi i dostavi rešenjem. Frilenserski režim je obrnut aranžman: nema registracije, nema rešenja, a prijavu čovek podnosi sam pošto se kvartal završi.

Poreska uprava izričito kaže da sama reč nema pravnu težinu. Na njenom portalu za frilensere piše da "nije definisan 'frilenser' kao zakonski pojam". Ono što postoji jeste način oporezivanja određenih prihoda fizičkih lica, a ne poslovna forma.

Zato pitanje „da li da budem paušalac ili frilenser" nije pitanje podešavanja. To je pitanje da li da vodite registrovan posao, sa svim što uz njega ide.

Šta se u svakom režimu zapravo oporezuje

Paušalac se oporezuje na utvrđen iznos. Frilenser se oporezuje na ono što je stvarno ušlo.

Kod paušalca osnovica je paušalno utvrđen prihod iz godišnjeg rešenja, određen po kriterijumima iz ZPDG čl. 41 — a ne vaše fakture. Porez na prihod je 10% te osnovice (ZPDG čl. 38). Doprinosi su 35,05% iste osnovice — PIO 24%, zdravstvo 10,3%, nezaposlenost 0,75% (ZDOSO čl. 44 st. 1) — jer osnovica doprinosa za paušalca jeste utvrđeni prihod (ZDOSO čl. 22 st. 3). Zajedno: 45,05% utvrđene osnovice.

Vaš stvarni prihod ulazi u priču samo kroz limite: 6.000.000 RSD za paušalni status (ZPDG čl. 40 st. 2 t. 4) i 8.000.000 RSD za ulazak u sistem PDV-a; oba su obrađena u vodiču o limitima prihoda.

U frilenserskom režimu osnovica je pravi novac. Uzmete bruto priliv za kvartal, oduzmete zakonom priznate normirane troškove, a ono što ostane se oporezuje. Visina tog odbitka — i stopa na ostatak — zavise od toga koji od dva modela izaberete za taj kvartal.

Model A i model B: veza koju većina izvora preokrene

Model B je model od 10%. Model A je model od 20%. ZPDG čl. 86 st. 2 t. 2 daje sniženu stopu od 10% na ugovorenu naknadu koja se oporezuje samooporezivanjem "za koje se normirani troškovi priznaju u skladu sa članom 85. stav 5. tačka 2) podtačka (2)" — dakle tačno i jedino tamo gde se primenjuju troškovi po modelu B. Sve ostalo ostaje na standardnih 20% iz čl. 86 st. 1, a paralelno pravilo za autorska prava ide istim putem kroz čl. 58 st. 1 i st. 2.

Dve mehaničke stvari koje su važnije nego što izgledaju.

Model se bira kvartal po kvartal. Svaka PP OPO-K prijava stoji sama za sebe, pa isto lice može podneti model A za jedan kvartal i model B za sledeći. Ništa vas ne vezuje za godinu dana.

Kada se oba tipa prihoda pojave u istom kvartalu, normirani troškovi se priznaju jednom, na zbirni iznos (ZPDG čl. 12b st. 3). Ne priznaju se dvaput.

Pragovi doprinosa: PIO kod modela B, zdravstvo kod oba

Model B nema neoporezivi prag, ali ima prag za doprinose — a PIO polovina tog praga pisana je oko samog modela B. ZDOSO čl. 28 st. 2 t. 1 utvrđuje kvartalnu osnovicu PIO na najmanje trostruku najnižu mesečnu osnovicu (čl. 36), a obveznike na koje se odnosi definiše samom formulom troškova iz modela B: bruto umanjen za "zbir normiranih troškova opredeljenih u dinarskom iznosu i 34% bruto prihoda ostvarenog u kvartalu".

Zdravstveni prag je pisan drugačije. ZDOSO čl. 28 st. 2 t. 2 utvrđuje kvartalnu osnovicu zdravstvenog doprinosa na najmanje trostruku osnovicu iz čl. 35b za kvartalno samooporezivanje kao takvo, bez razlikovanja dva modela. Po čl. 28 st. 3, svuda gde oporezivi prihod pređe prag, osnovica je taj oporezivi prihod.

Najniža mesečna osnovica za 2026. iznosi 51.297 RSD — 35% prosečne zarade koja se koristi za tu godinu ("Sl. glasnik RS", br. 112/2025), na snazi od 1. januara do 31. decembra 2026. Pomnožite sa tri i dobili ste kvartalni PIO prag.

Namerno ovde ne štampamo izvedeni kvartalni iznos. Računica je jednostavna, ali dobijeni broj sam po sebi nije objavljen podatak, a ulazna veličina se reindeksira. Uzmite broj iz kalkulatora Poreske uprave za kvartal koji prijavljujete.

Posledica je strukturna, a ne računska: kod modela B i vrlo mali kvartal i dalje proizvodi obavezu po PIO. Kod modela A, kvartal čiji bruto padne ispod 110.647 RSD ne proizvodi ni porez ni PIO. Zdravstvena stavka je izuzetak na obe strane — njen prag iz čl. 28 st. 2 t. 2 nije vezan ni za jedan model.

Odbitak koji paušalac nema

Paušalac nema nikakav neoporezivi iznos. To je najvažnija praktična razlika između dva režima, a skoro niko je ne izgovori.

Utvrđena osnovica se zadužuje u celini: 10% poreza na prihod (ZPDG čl. 38) plus 35,05% doprinosa na istu osnovicu (ZDOSO čl. 22 st. 3; čl. 44 st. 1). Ne postoji prag ispod kojeg zaduženje prestaje. Mesec bez faktura, bez klijenata i bez priliva na račun proizvodi potpuno istu obavezu kao mesec u punom kapacitetu, i dospeva u roku od 15 dana po isteku tog meseca (ZPDG čl. 110 t. 1).

Frilenser na modelu A ima obrnut aranžman. Prvih 110.647 RSD bruto prihoda u svakom kvartalu apsorbuju priznati troškovi (ZPDG čl. 12b st. 1), a kvartal ispod te linije ne nosi ni porez ni PIO.

Jedno pored drugog

Obaveza vođenja KPO na paušalnoj strani je stvarna i trajna — pogledajte vodič o KPO knjizi. Frilenserski režim nema ekvivalentnu knjigu. Red o eko taksi radi na isti način: spisak obveznika u Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara imenuje pravno lice, preduzetnika i ogranak stranog pravnog lica (čl. 134 st. 1 t. 1), a neregistrovano fizičko lice nije nijedno od toga. Šta ta naknada podrazumeva za paušalca objašnjeno je u vodiču o eko taksi.

Na penzijskoj strani zapamtite šta se ne menja: staž, osnovicu i doprinose utvrđuje PIO Fond iz evidencija CROSO i Poreske uprave (ZPIO čl. 126 st. 3, čl. 132), a ne iz bilo čega što vi podnesete. Razlikuje se to da li je za dati period doprinos uopšte plaćen — a u kvartalu po modelu A ispod praga nije bio.

Prijave i rokovi

Frilenserska prijava je PP OPO-K, podnosi se u roku od 30 dana po isteku kvartala, a porez dospeva u istom roku (ZPDG čl. 95 st. 7). To daje prozor od 1. do 30. aprila za prvi kvartal, od 1. do 30. jula za drugi i od 1. do 30. oktobra za treći; četvrti kvartal prati isto pravilo od 30 dana.

PP OPO je drugi obrazac. Pokriva prihode kod kojih isplatilac nije dužan da obračuna i plati porez po odbitku, i podnosi se u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, a ne po kvartalnom ciklusu. Nazivi se razlikuju u dva znaka i stalno se mešaju.

Paušalna strana ide po sasvim drugom satu: jedno rešenje godišnje, pa uplata svakog meseca u roku od 15 dana po isteku meseca (ZPDG čl. 110 t. 1). Mesečna prijava se ne podnosi — rešenje jeste prijava.

Proverite svaku instrukciju za plaćanje u sopstvenom rešenju ili na portalu Poreske uprave pre nego što prenesete novac. Brojevi računa, modeli i formati poziva na broj specifični su za obavezu i za vas lično, a uplata proknjižena na pogrešan poziv na broj je problem koji se raspetljava, a ne izvršena uplata.

Izbor: predvidivost naspram praga

Posmatrajte izbor kao oblik, a ne kao iznos.

Paušalni iznos je fiksan i ne prati vaš prihod. Utvrđuje se jednom godišnje, isti je u najboljem i u najgorem mesecu, i unapred je poznat. To je prednost kada je prihod ujednačen, a teret kada prihod stane.

Frilenserski iznos prati prihod i kod modela A ima prag. Tih kvartal košta malo ili nimalo; jak kvartal košta srazmerno više. To je prednost kada je posao neredovan, a teret kada želite predvidiv godišnji broj.

Sve ostalo iz tabele je posledica registracije: naknade APR-a, eko taksa, KPO knjiga, limit od 6.000.000 RSD i prag za PDV na jednoj strani; ništa od toga na drugoj.

Nećemo vam reći koji je režim jeftiniji, i budite skeptični prema svakom izvoru koji to čini ne znajući vaše brojeve. Provucite sopstvene brojeve kroz frilenserski kalkulator Poreske uprave, a za paušalnu stranu kroz zvanični kalkulator paušalnog poreza ili kroz stvarno rešenje. Ako dva režima ispadnu blizu jedan drugom, to je razgovor za računovođu, a ne za tekst.

Gde test samostalnosti pada drugačije

Test samostalnosti je pisan oko registrovanih preduzetnika. ZPDG čl. 85 st. 1 t. 17 ispituje odnos između preduzetnika i svakog pojedinačnog nalogodavca, a prihod prekvalifikovan po njemu izričito je izuzet iz paušalnog limita prometa od 6.000.000 RSD po čl. 40 st. 5. Oba pravila pretpostavljaju registrovan posao. Ceo mehanizam, svih devet kriterijuma i posledice pada na pet od njih obrađeni su u vodiču o testu samostalnosti.

Da li ekvivalentna prekvalifikacija dohvata prihod prijavljen u frilenserskom režimu — to ne možemo da tvrdimo. Nije pronađen primarni izvor koji se time bavi, a izmišljen odgovor bio bi gori od nikakvog.

Isto važi za pitanje koje ljudi stalno postavljaju: može li jedno lice biti paušalac i istovremeno koristiti frilenserski režim? Nije pronađeno da se ni ZPDG ni frilenserski portal Poreske uprave tom kombinacijom bave neposredno, niti je pronađeno zvanično mišljenje o tome. Tretirajte to kao otvoreno pitanje za Poresku upravu, a ne kao rešeno pravilo u bilo kom smeru.

Ako je stvarni problem koncentracija na jednog klijenta, a ne poreska mehanika, poređenje koje vam zapravo treba je agencija ili paušalac. Ako je pitanje da li utvrđena osnovica pobeđuje stvarno knjigovodstvo, to je paušalac ili knjigaš.

Ključne poruke

1. Paušalac je registrovani preduzetnik, a „frilenser" nije — Poreska uprava potvrđuje da frilenser nije definisan zakonski pojam, pa su to dva različita statusa, a ne dve postavke jednog sistema.
2. Model B nosi stopu od 10%, a model A nosi 20% (ZPDG čl. 86 st. 2 t. 2; čl. 86 st. 1) — snižena stopa je poimenično vezana za normirane troškove modela B iz čl. 85 st. 5 t. 2 podtačka (2), a objavljeni izvori ovu vezu redovno preokreću.
3. Model A priznaje 110.647 RSD troškova po kvartalu, a model B 66.733 RSD plus 34% bruto prihoda (ZPDG čl. 12b st. 1–2), uz izbor kvartal po kvartal.
4. Paušalac nema neoporezivi iznos — 10% poreza plus 35,05% doprinosa padaju na celu utvrđenu osnovicu svakog meseca, uključujući i mesec bez prihoda (ZPDG čl. 38; ZDOSO čl. 22 st. 3).
5. Model B nema neoporezivi prag, ali ima PIO prag, sagrađen kao trostruka najniža mesečna osnovica od 51.297 RSD za 2026 (ZDOSO čl. 28 st. 2 t. 1); poseban zdravstveni prag iz čl. 28 st. 2 t. 2 nije vezan ni za jedan model.
6. Rokovi se razlikuju: 15 dana posle svakog meseca za paušalca, 30 dana posle svakog kvartala na PP OPO-K za frilensera (ZPDG čl. 110 t. 1; čl. 95 st. 7).
7. Zvanično objašnjenje „koji model" na frilenserskom portalu Poreske uprave i dalje prikazuje iznose iz januara 2023. — koristite kalkulator na tom domenu, a ne tekst objašnjenja.

Često postavljana pitanja

Koja je razlika između paušalca i frilensera u Srbiji?

Paušalac je registrovani preduzetnik upisan u registar APR-a i oporezovan na iznos koji Poreska uprava unapred utvrdi rešenjem. Frilenserski režim je kvartalno samooporezivanje fizičkog lica koje uopšte nije registrovano kao privredni subjekt, a prijavljuje se na obrascu PP OPO-K. To su različiti pravni statusi sa različitim obavezama, a ne dve postavke istog sistema. Poreska uprava izričito navodi da frilenser nije definisan kao zakonski pojam u srpskom pravu.

Da li je model A ili model B poreska stopa od 10 odsto za frilensere u Srbiji?

Model B nosi stopu od 10 odsto, a model A nosi 20 odsto. ZPDG čl. 86 st. 2 t. 2 daje sniženu stopu od 10 odsto samo prihodu za koji se normirani troškovi priznaju po čl. 85 st. 5 t. 2 podtačka (2), a to je formula modela B, dok model A pada pod standardnu stopu od 20 odsto iz čl. 86 st. 1 i čl. 58 st. 1. Mnogi objavljeni izvori ovu vezu preokreću ili tvrde da se oba modela oporezuju sa 20 odsto, i to nije tačno.

Da li paušalac u Srbiji ima neoporezivi iznos?

Ne. Paušalac nema neoporezivi iznos nijedne vrste. Porez na prihod od 10 odsto po ZPDG čl. 38 i doprinosi od 35,05 odsto po ZDOSO čl. 44 st. 1 zadužuju se na celu utvrđenu osnovicu, jer je osnovica doprinosa za paušalca upravo taj utvrđeni prihod po ZDOSO čl. 22 st. 3. Obaveza dospeva svakog meseca, uključujući i mesec u kojem nijedna faktura nije izdata i nijedan dinar nije ušao.

Koliko iznose normirani troškovi po modelu A i modelu B u Srbiji?

Po modelu A priznati troškovi iznose 110.647 RSD po kvartalu, kao fiksan iznos utvrđen u ZPDG čl. 12b st. 1. Po modelu B iznose 66.733 RSD po kvartalu prema čl. 12b st. 2, uvećani za 34 odsto bruto prihoda u kvartalu prema čl. 85 st. 5 t. 2 podtačka (2) za ugovorenu naknadu, odnosno prema čl. 56 st. 2 t. 2 za prihod od autorskih prava. Kada se oba tipa prihoda pojave u istom kvartalu, normirani troškovi se priznaju jednom, na zbirni iznos, po čl. 12b st. 3.

Koliko često frilenser u Srbiji bira između modela A i modela B?

Model se bira za svaki kvartal, a ne jednom zauvek. Svaka kvartalna PP OPO-K prijava stoji sama za sebe, pa isto lice može koristiti model A u jednom kvartalu i model B u sledećem. Poreska uprava objavljuje na frilenseri.purs.gov.rs kalkulator koji računa oba modela za dati kvartal.

Koji obrazac frilenser u Srbiji podnosi za kvartalno samooporezivanje?

Kvartalni obrazac je PP OPO-K. PP OPO je drugi obrazac, koristi se za prihode kod kojih isplatilac nije dužan da obračuna i plati porez po odbitku, i podnosi se u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, a ne po kvartalnom ciklusu. Ta dva se redovno mešaju, a rokovi im nisu isti.

Kada je rok za kvartalni porez frilensera u Srbiji?

Prijava dospeva u roku od 30 dana po isteku kvartala prema ZPDG čl. 95 st. 7, a porez se plaća u istom roku. To daje prozore od 1. do 30. aprila za prvi kvartal, od 1. do 30. jula za drugi i od 1. do 30. oktobra za treći, dok četvrti kvartal prati isto pravilo od 30 dana. Paušalac je na sasvim drugom ciklusu i plaća mesečno, u roku od 15 dana po isteku svakog meseca.

Da li frilenser u Srbiji plaća eko taksu i naknadu za registraciju u APR-u?

Ne. Spisak obveznika eko takse imenuje pravna lica, preduzetnike i ogranke stranih pravnih lica, a lice koje nije registrovano kao privredni subjekt nije nijedno od toga. Registracije u APR-u takođe nema, pa nema ni naknade APR-a. Paušalac plaća 2.500 RSD za registraciju u APR-u i jeste obveznik eko takse, obično 5.000 RSD godišnje za uslužnu delatnost sa malim uticajem.

Može li isto lice biti paušalac i istovremeno koristiti frilenserski režim?

To se ne može tvrditi na osnovu primarnog izvora. Nije pronađeno da se Zakon o porezu na dohodak građana ni frilenserski portal Poreske uprave tom kombinacijom bave neposredno, niti je pronađeno zvanično mišljenje o tome. Ko se stvarno nađe u toj situaciji, treba da pitanje postavi Poreskoj upravi ili računovođi, umesto da se osloni na opšti odgovor.

Kako se test samostalnosti primenjuje na paušalca u odnosu na frilenserski režim?

Test samostalnosti iz ZPDG čl. 85 st. 1 t. 17 pisan je oko odnosa između preduzetnika i svakog pojedinačnog nalogodavca, a prihod prekvalifikovan po njemu izričito je izuzet iz paušalnog limita prometa od 6.000.000 RSD po čl. 40 st. 5. Oba pravila pretpostavljaju registrovanog preduzetnika. Da li ekvivalentna prekvalifikacija dohvata prihod prijavljen u frilenserskom režimu nije se moglo potvrditi iz primarnog izvora, pa se ne treba pretpostavljati ni u jednom smeru.

Izvori

• Zakon o porezu na dohodak građana — "Sl. glasnik RS", br. 24/2001, sa izmenama zaključno sa br. 6/2026 (čl. 12b, 38, 40, 41, 43, 58, 85, 86, 95, 110)
• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje — "Sl. glasnik RS", br. 84/2004, sa izmenama zaključno sa br. 6/2026 (čl. 22, 28, 35b, 44, 50)
• Poreska uprava — Preduzetnici paušalci
• Poreska uprava — portal za frilensere
• Poreska uprava — Dva modela samooporezivanja: koji odabrati — navedeno ovde kao primer zastarele zvanične stranice
• PIO Fond — Osnovice za uplatu doprinosa — najniža mesečna osnovica, "Sl. glasnik RS", br. 112/2025
• APR — Naknade za registraciju preduzetnika — Odluka o naknadama, "Sl. glasnik RS", br. 95/2025