Devizni priliv u Srbiji: raspored, šifra osnova naplate i Wise

Poslednje ažuriranje: avgust 2026. Vodič odražava Zakon o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014, 30/2018 i 19/2025) i Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br. 24/2007 … 27/2025).

Kratka verzija

Banka ne odobrava devizni priliv dok ga ne rasporedite. Dužna je da odobri vaš račun tek kada od vas dobije podatak o osnovu naplate (Uputstvo t. 7 st. 1) — to jest raspored deviznog priliva — a ne pre toga.
Neraspoređen novac stoji na šifri 909 i, ako se uslovi nikada ne ispune, vraća se banci od koje je došao po šifri 109 (Uputstvo t. 9).
Prilivi do 1.000 EUR koji se ponavljaju mogu se pokriti trajnim nalogom, posle čega banka odobrava svaki od njih bez pitanja (Uputstvo t. 7 st. 4).
Šifra osnova naplate: 302 računarsko programiranje, 305 konsalting, 307 ostale usluge. Merodavan je spisak šifara same vaše banke.
Sa domaćim klijentom možete ugovoriti u evrima, ali se plaćanje između rezidenata u Srbiji vrši u dinarima (ZDP čl. 34 st. 1 i st. 10). Fakturisanje stranog klijenta u evrima to ne dira.
Wise, Payoneer i PayPal rade za primanje stranog novca koji zatim povlačite na svoj devizni račun. Nisu kanal za domaća plaćanja.

Šta banka zapravo radi kada novac stigne iz inostranstva

Uplata iz inostranstva ne stiže na vaš račun dok banci ne kažete čemu služi. Uputstvo t. 7 st. 1 obavezuje banku da odobri račun korisnika, u roku koji propisuje osnovna Odluka, kada se ispune dva uslova: strana banka je javila da je devizni iznos odobren računu srpske banke, i banka je od vas dobila podatak o osnovu naplate — osnov po kome vam se plaća — zajedno sa podacima potrebnim za izvršenje isplate.

Taj drugi uslov je cela poenta. Novac je stigao do vaše banke i stoji van vašeg računa dok ne dostavite osnov.

Korak na kome taj osnov dostavljate svaka srpska banka zove raspored deviznog priliva. Reč je o bankarskom rečniku, a ne o zakonskom terminu; obaveza iza njega je ona iz t. 7.

Ono što podnosite su uvek iste tri stvari:

Iznos koji raspoređujete. Jedan priliv može da se podeli na više faktura.
Broj fakture, polje koje banke često zovu kontrolnik ili broj fakture.
Šifra osnova naplate — trocifrena šifra koja opisuje čemu uplata služi.

Neke banke traže i da priložite fakturu ili ugovor. Uputstvo dokument zahteva samo tamo gde je propisan kao uslov za isplatu, kako t. 8 traži za kreditne poslove preko obrazaca KZ i KO. Za običnu fakturu za uslugu prilog je praksa banke, koju različite banke primenjuju različito.

Većina banaka korak vodi unutar elektronskog bankarstva, gde priliv čeka u redu neraspoređeni prilivi dok ga ne rasporedite.

Novac koji nikada ne rasporedite: šifra 909 i šifra 109

Novac koji nikada ne rasporedite knjiži se na račun deviznih obaveza banke po šifri osnova 909, a vraća se banci od koje je došao po šifri osnova 109 ako se uslovi za isplatu nikada ne ispune. Uputstvo t. 9 propisuje oba koraka; banka uplatu ne drži neformalno.

Faza	Instrument	Šifra	Šta znači
Priliv je stigao, osnov nije dostavljen	opšti devizni nalog (slog 66)	909	Knjiži se na račun deviznih obaveza. Nije na vašem računu.
Vi ga rasporedite	nalog za naplatu (slog 60)	302 / 305 / 307 …	Banka stornira stavku 909 i odobrava vam sredstva.
Uslovi se nikada ne ispune	opšti devizni nalog (slog 77)	109	Vraća se u celosti banci od koje je došao.

Put 909 → 109 završava se tako što novac vašeg klijenta ide nazad vašem klijentu.

Vraćena uplata gubi još jedan krug SWIFT provizija i ponovo pokreće celu naplatu sa vašim klijentom, pa je neraspoređen priliv živ problem, a ne parkiran novac.

Šifra osnova naplate: 302, 305 i 307

U svakodnevnoj praksi 302 pokriva računarsko programiranje, 305 konsalting, a 307 ostale usluge za koje nema preciznije šifre. Zajedno pokrivaju skoro svakog srpskog paušalca u IT-ju i konsaltingu.

Šifra	Obično se koristi za	Uobičajen paušalni profil
302	Računarsko programiranje, softverske usluge	62.01 Računarsko programiranje, 62.02
305	Konsultantske usluge	70.22 Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i upravljanjem
307	Ostale usluge za koje nema preciznije šifre	Dizajn, prevođenje, časovi, ostale 74.x/85.x

Ovo su šifre koje srpske banke i paušalna praksa dosledno navode za ovaj posao, unakrsno proverene kroz izvore, a ne očitane iz samog šifarnika ovde. Šifarnik je Prilog 2 — Šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom, štampan uz Uputstvo NBS kao njegov sastavni deo (t. 5), i on se menja.

U praksi, merodavnim smatrajte spisak koji vam banka prikazuje u elektronskom bankarstvu. On reprodukuje taj šifarnik, iz njega zaista birate, i banka ga održava ažurnim.

Izaberite šifru koja opisuje posao koji ste fakturisali: ona ulazi u statistiku platnog bilansa Narodne banke, pa je raspoređivanje naknade za uslugu na osnov sa kapitalnog računa, kao što je zajam, pogrešno prikazivanje banci. Šifra nema uticaja na vaš porez i nikada se ne pojavljuje u vašoj KPO knjizi, koja evidentira fakture, a ne bankarska kretanja.

Trajni nalog do 1.000 EUR za stalne klijente

Za prilive do 1.000 EUR — ili protivvrednosti u drugoj valuti — koji stižu po istom osnovu, banci možete dati trajni nalog i prestati da svaku uplatu raspoređujete ručno. Uputstvo t. 7 st. 4 kaže da korisnik "može dati banci trajni nalog o osnovu naplate za ove prilive, ako te prilive ostvaruje po istom osnovu", a banka zatim odobrava svaku uplatu u redovnom roku, bez ponovnog pitanja.

Uz njega idu tri uslova:

Limit po prilivu je 1.000 EUR. Odnosi se na svaku pojedinačnu uplatu, ne na mesečni ili godišnji zbir.
Osnov mora biti isti svaki put. Trajni nalog je za odnos koji se ponavlja — isti klijent, ista vrsta usluge, ista šifra.
Sve iznad limita vraća se na ručni raspored. Faktura od 2.500 EUR od istog klijenta i dalje traži svoj raspored.

Isplati se postaviti ga ako istom klijentu svakog meseca fakturišete mali iznos. Pitajte svoju banku kako formuliše nalog i koji su njeni sopstveni limiti, jer banka može primeniti interni limit niži od 1.000 EUR iz Uputstva.

Automatski pratite vaše paušalne obaveze

Limiti prihoda, porezi, KPO evidencija — sve na jednom mestu.

Isprobajte Preduzmi besplatno

Pravilo „30 dana za pravdanje deviznog priliva" ne postoji

Nikakav rok od 30 dana za pravdanje deviznog priliva ne pojavljuje se ni u Zakonu o deviznom poslovanju ni u Uputstvu NBS. Ponavlja se stalno na forumima i u vodičima na srpskom, ali ga ne možete pokazati ni u jednom propisu.

Ono što Uputstvo kaže uže je i, u praksi, strože: banka vam odobrava sredstva kada ima osnov (t. 7 st. 1), a do tada novac stoji na 909 i može biti vraćen po 109 (t. 9).

Jedini rok u tekstu teče protiv banke, a ne protiv vas. Kada ima osnov, banka mora da odobri vaš račun u roku iz t. 4 st. 3 osnovne Odluke. Ništa ni u jednom ni u drugom aktu ne pokreće sat protiv vas.

Rok tretirajte kao rok vaše banke, a ne zakona.

Pošto propis ne postavlja nikakav sat, svaka banka postavlja svoj — prozor posle kog prestaje da vas traži i pokreće povraćaj. Tražite od banke njenu stvarnu politiku u pisanom obliku umesto da se oslanjate na broj sa foruma. Rokove za plaćanje i dokumentaciju uvek potvrđujete sa institucijom koja će po njima postupati.

Faktura domaćem klijentu u evrima

Ugovor možete napisati u evrima, ali se samo plaćanje između dva srpska rezidenta vrši u dinarima. ZDP čl. 34 st. 1 zahteva da se plaćanje, naplata i prenos između rezidenata u Republici vrše u dinarima. ZDP čl. 34 st. 10 zatim dozvoljava da se obaveza ugovori u devizama — valutna klauzula — dok izmirenje po njoj ostaje u dinarima.

Tako domaća faktura može da glasi „1.200 EUR, plativo u RSD po srednjem kursu NBS na dan plaćanja" i da bude potpuno ispravna. Ono što ne može jeste da traži od srpskog klijenta da pošalje evre.

Ništa od ovoga ne dira običan izvozni slučaj. Fakturisanje stranog klijenta u evrima i naplata u evrima na vaš devizni račun nisu pogođeni čl. 34. Obavezna polja i napomena „nije u sistemu PDV" za te fakture obrađeni su u vodiču o fakturisanju stranim klijentima.

Wise, Payoneer i PayPal

Upotrebljivi su za primanje uplata iz inostranstva, koje zatim povlačite na svoj srpski devizni račun. Nisu kanal za domaća plaćanja između rezidenata.

Slučaj	Wise / Payoneer / PayPal
Strani klijent vam plaća na platformu	Radi
Povlačite stanje na svoj devizni račun	Radi — a taj prenos je i sam devizni priliv koji traži raspored
Srpski klijent vam plaća preko platforme	Nije pravi kanal; čl. 34 st. 1 plaćanje između rezidenata stavlja u dinare
Plaćanje stranom dobavljaču sa stanja platforme	Prvo pitajte svoju banku i svog knjigovođu

Slede dve posledice.

Vaša banka vidi povlačenje, a ne uplatu klijenta. Stiže sa platformom kao pošiljaocem, pa je broj fakture koji unosite u raspored ono što ga vezuje za vašeg stvarnog klijenta. Kada jedno povlačenje pokriva više faktura, raspodelite raspored na njih.

Provizije platforme ne umanjuju vaš prihod. Vaša KPO evidentira fakturisani iznos, a ne neto iznos koji je preživeo rez platforme i konverziju banke. Ta razlika je uobičajen razlog zbog kog se izvod ne slaže sa knjigom — vidite KPO i izvod iz banke.

Ovo čitanje „ulazno da, domaće ne" jeste ustaljen stav struke, a ne rečenica koju možete citirati iz jednog člana, pa neuobičajen aranžman — veliko stanje koje se drži u inostranstvu, dobavljači koji se iz njega plaćaju — tretirajte kao pitanje za svog knjigovođu.

Koji kurs NBS i koji datum

Vrsta kursa propisana je zakonom; datum nije. ZDP čl. 41 st. 2: "Za potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje se zvanični srednji kurs dinara." Primena kupovnog kursa, prodajnog kursa ili kursa koji je koristila vaša banka jeste prekršaj, a za preduzetnika nosi 150.000 do 500.000 RSD (ZDP čl. 61 t. 37).

Narodna banka objavljuje jednu listu po radnom danu, "za potrebe knjigovodstva i statistike, kao i za obračun carine i drugih uvoznih dažbina". Lista važi od 08.00 časova na svoj datum do 08.00 časova na dan kada se formira naredna lista, a vikendom i praznicima na snazi ostaje lista prethodnog radnog dana.

Za osećaj razmere: lista br. 157 od 20.8.2026. postavila je 1 EUR na 117,3586 RSD.

Nijedan propis ne određuje kurs kog datuma paušalac van sistema PDV-a koristi u KPO.

ZPDV čl. 22 utvrđuje datum konverzije za poresku osnovicu PDV-a i obavezuje obveznike PDV-a. Paušalac van sistema PDV-a to nije.
Zakon o računovodstvu definiše preduzetnike kao one koji vode dvojno knjigovodstvo (čl. 2 t. 3), a paušalac vodi samo KPO.
Pravilnik o KPO ne propisuje nikakvo pravilo preračuna ni datum kursa.

Uobičajena praksa je srednji kurs na dan fakture, odnosno na dan prometa kada se ta dva razlikuju. To je praksa, a ne propisano pravilo. Odgovor Poreske uprave od 29. januara 2026. rešava u koji period unos pada, a ne kurs kog dana ga preračunava. Bitno je izabrati jednu osnovu i primeniti je na svaku fakturu.

Bez obzira na to koji datum izaberete, sopstveni kurs konverzije banke nema veze sa knjigom. Razlika između to dvoje je kursna razlika — bankarski ishod, a ne prihod. Mehanika unosa je u vodiču o KPO knjizi.

Kako se devizni priliv računa u dva limita

Devizni prihod ulazi u celosti u paušalni limit od 6.000.000 RSD, a po pravilu ne ulazi u prag za PDV od 8.000.000 RSD.

Prag	Iznos	Da li prihod u EUR od strane kompanije ulazi?
Paušalni limit (ZPDG čl. 40 st. 2 t. 4)	6.000.000 RSD u prethodnoj godini	Da. Preračunat u RSD, ulazi u celosti.
Prag za registraciju u sistem PDV-a (ZPDV čl. 33 st. 1)	8.000.000 RSD u prethodnih 12 meseci	Po pravilu ne — promet je izvršen u inostranstvu i ispada iz obračuna.

PDV strana počiva na dve odredbe. ZPDV čl. 33 st. 6 ukupan promet ograničava na promete iz čl. 28 st. 1 t. 1) i 2) — one oporezive u Srbiji i one oslobođene sa pravom na odbitak po čl. 24 — a izostavlja t. 3), promet izvršen u inostranstvu.

Usluga poslovnom klijentu sa sedištem van Srbije ima mesto prometa u zemlji klijenta (ZPDV čl. 12 st. 4), pa pada u t. 3).

Čl. 12 postavlja posebna pravila za pojedine kategorije usluga, pa neuobičajenu proverite umesto da pretpostavljate.

Jedan detalj odlučuje kada strana faktura ulazi u paušalni obračun: limit od 6.000.000 RSD meri se po izdatim fakturama, a ne po naplaćenim uplatama.

Objavljen odgovor Poreske uprave od 29. januara 2026. promet svrstava u period u kome je usluga izvršena, a transakcija dokumentovana izdatom fakturom i uneta u KPO, bez obzira na to da li je i kada naplaćena. Faktura izdata u decembru a plaćena u februaru pripada decembru.

Tako spor platiša ne može da gurne prihod u narednu godinu, a raspored — bankarski korak — nema uticaja na to u koju godinu prihod pada. Oba praga obrađena su u vodiču o limitima prihoda.

Ključni zaključci

Banka odobrava devizni priliv tek pošto od vas dobije osnov naplate (Uputstvo t. 7 st. 1) — to je raspored deviznog priliva, za koji trebaju iznos, broj fakture i šifra osnova naplate.
Neraspoređena sredstva stoje na šifri 909 i vraćaju se banci od koje su došla po šifri 109 ako se uslovi za isplatu nikada ne ispune (Uputstvo t. 9).
Prilivi do 1.000 EUR po istom osnovu mogu se pokriti trajnim nalogom, posle čega banka odobrava svaki od njih bez pitanja (Uputstvo t. 7 st. 4).
302, 305 i 307 su šifre koje se obično koriste za programiranje, konsalting i ostale usluge — ali je merodavan objavljen spisak vaše banke.
Široko ponavljanih „30 dana za pravdanje priliva" u zakonu nema. Takav rok ne postoji ni u ZDP ni u Uputstvu NBS — jedini rok u tekstu teče protiv banke — pa je svaki rok koji vas obavezuje rok vaše banke, i vredi ga imati u pisanom obliku.
Ugovaranje sa domaćim klijentom u evrima je dozvoljeno; plaćanje između rezidenata u Srbiji vrši se u dinarima (ZDP čl. 34 st. 1 i st. 10).
Vrsta kursa jeste propisana (zvanični srednji kurs, ZDP čl. 41 st. 2; primena drugog kursa je prekršaj koji za preduzetnika nosi 150.000 do 500.000 RSD po čl. 61 t. 37); datum kursa za paušalca van sistema PDV-a nije. Konvencija „datum fakture ili datum prometa" jeste praksa, pa je primenjujte dosledno.
Devizni prihod ulazi u celosti u paušalni limit od 6.000.000 RSD, a po pravilu ne ulazi u prag za PDV od 8.000.000 RSD (ZPDV čl. 33 st. 6, čitano sa čl. 28 st. 1 i čl. 12 st. 4), a paušalni obračun ide po izdatim fakturama, a ne po naplaćenim uplatama.

Često postavljana pitanja

Da li srpski paušalac mora da uradi raspored deviznog priliva za svaku uplatu iz inostranstva?

Da, osim ako ga ne pokriva trajni nalog. Po tački 7 Uputstva NBS, banka odobrava račun korisnika tek kada od korisnika dobije osnov naplate zajedno sa podacima potrebnim za izvršenje isplate. Dok to ne dostavite, novac je u banci ali nije na vašem računu. Jedini izuzetak je trajni nalog za prilive koji se ponavljaju do 1.000 EUR.

Veći prilivi uvek traže svoj raspored, čak i od klijenta kome fakturišete svakog meseca.

Šta su šifre osnova naplate 302, 305 i 307 za srpskog paušalca?

To su trocifrene šifre koje opisuju čemu strana uplata služi. U svakodnevnoj praksi 302 se koristi za računarsko programiranje i softverske usluge, 305 za konsalting, a 307 za ostale usluge za koje nema preciznije šifre. Šifra utiče na statistiku platnog bilansa Narodne banke, ne na vaš porez, i nikada se ne pojavljuje u vašoj KPO knjizi. Koristite spisak šifara koji vam vaša banka prikazuje u elektronskom bankarstvu, jer on reprodukuje šifarnik Narodne banke, iz njega zaista birate, a šifarnik se s vremena na vreme menja.

Šta se dešava ako paušalac nikada ne rasporedi devizni priliv?

Banka iznos knjiži na račun deviznih obaveza po šifri osnova 909, gde se drži umesto da vam bude odobren. Tačka 9 Uputstva NBS zatim obavezuje banku da tu stavku stornira i isplati vam sredstva kada se uslovi ispune, ili da isti iznos vrati banci od koje je došao po šifri osnova 109. Vraćena uplata košta još jedan krug provizija za prenos i ponovo pokreće naplatu sa vašim klijentom.

Da li u Srbiji zaista postoji rok od 30 dana za pravdanje deviznog priliva?

Takav rok nije pronađen ni u Zakonu o deviznom poslovanju ni u Uputstvu NBS, koliko god se ta cifra ponavljala. Ono što propisi zaista utvrđuju jeste da neraspoređena sredstva stoje na šifri 909 i mogu biti vraćena banci pošiljaocu po šifri 109. Jedini rok u tekstu teče protiv banke, koja mora da vam odobri sredstva kada ima osnov naplate. Svaki rok koji vam se navede jeste interna politika vaše banke, pa tražite od banke njen stvarni prozor u pisanom obliku umesto da se oslanjate na broj sa foruma.

Može li srpski paušalac da postavi trajni nalog za ponavljajuće devizne prilive?

Da, za prilive do 1.000 EUR ili protivvrednosti u drugoj valuti, koji stižu po istom osnovu. Tačka 7 stav 4 Uputstva NBS dozvoljava korisniku da banci da trajni nalog o osnovu naplate, posle čega banka odobrava svaku pojedinačnu uplatu u redovnom roku bez posebnog traženja. Limit se odnosi na jedan priliv, ne na mesec, pa veća faktura od istog klijenta i dalje traži ručni raspored.

Da li je Wise dozvoljen srpskom paušalcu za primanje uplata od stranih klijenata?

Da, za primanje novca iz inostranstva koji zatim povlačite na svoj srpski devizni račun. Ono što nije jeste kanal za domaća plaćanja, jer se plaćanje između dva rezidenta u Srbiji vrši u dinarima kroz domaći sistem. Imajte u vidu da je povlačenje sa Wise-a na vašu banku i samo devizni priliv koji traži svoj raspored, i da broj fakture koji unosite treba da bude onaj koji identifikuje vašeg stvarnog klijenta, a ne platformu.

Može li srpski paušalac da koristi Payoneer ili PayPal za naplatu od stranih klijenata?

Da, pod istim uslovima kao Wise: rade za primanje deviznih uplata koje zatim povlačite na svoj devizni račun, a ne za domaća plaćanja između rezidenata. Vaša KPO evidentira fakturisani iznos, a ne neto iznos preostao posle provizija platforme i konverzije banke, pa očekujte da odobreni iznos bude manji od fakture. Čuvajte evidencije transakcija sa platforme kako bi svako povlačenje moglo da se poveže sa konkretnim fakturama.

Može li srpski paušalac da izda fakturu u evrima domaćem klijentu?

Ugovor i fakturu možete izraziti u evrima, ali se plaćanje između dva srpska rezidenta vrši u dinarima. Član 34 stav 1 Zakona o deviznom poslovanju plaćanje, naplatu i prenos između rezidenata stavlja u dinare, dok stav 10 dozvoljava ugovaranje u devizama sa izmirenjem u dinarima — valutna klauzula. U praksi faktura navodi iznos u evrima i naznaku da je plativ u dinarima po navedenom kursu. Fakturisanje stranog klijenta u evrima i naplata u evrima drugi je slučaj i nije pogođen.

Koji datum kursa NBS srpski paušalac koristi za fakturu u EUR u KPO knjizi?

Vrsta kursa propisana je zakonom, ali datum nije. Član 41 stav 2 Zakona o deviznom poslovanju zahteva zvanični srednji kurs za potrebe knjigovodstva i statistike, a njegovo kršenje je prekršaj. Nijedan propis ne određuje datum za paušalca van sistema PDV-a: pravilo konverzije iz zakona o PDV-u obavezuje obveznike PDV-a, zakon o računovodstvu pokriva samo preduzetnike koji vode dvojno knjigovodstvo, a Pravilnik o KPO ne propisuje nikakvo pravilo preračuna. Srednji kurs na dan fakture ili na dan prometa jeste uobičajena praksa, a ne propisano pravilo, pa izaberite jednu osnovu i primenjujte je dosledno.

Da li devizni prihod ulazi u paušalni limit od 6.000.000 RSD?

Da. Preračunat u dinare, prihod od stranih klijenata ulazi u celosti u paušalni prag od 6.000.000 RSD iz člana 40 Zakona o porezu na dohodak građana. Po pravilu ne ulazi u prag za registraciju u sistem PDV-a od 8.000.000 RSD, jer taj obračun pokriva samo promete oporezive u Srbiji, a mesto prometa usluge stranom poslovnom klijentu jeste zemlja klijenta. Obračun se zasniva na izdatim i u KPO unetim fakturama, a ne na naplaćenim uplatama, pa klijent koji kasni sa plaćanjem ne prebacuje prihod u narednu godinu.

Izvori

Zakon o deviznom poslovanju — "Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014, 30/2018 i 19/2025 (čl. 34 st. 1 i st. 10; čl. 41 st. 2; čl. 61 t. 37)
Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom — Narodna banka Srbije, "Sl. glasnik RS", br. 24/2007 … 27/2025 (t. 7 i t. 9)
Zvanični srednji kurs — kursna lista — Narodna banka Srbije
Šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom — Prilog 2 uz Uputstvo iznad i njegov sastavni deo (t. 5)
Zakon o porezu na dohodak građana — "Sl. glasnik RS", br. 24/2001 … 6/2026 (čl. 40 st. 2 t. 4)
Zakon o porezu na dodatu vrednost — "Sl. glasnik RS", br. 84/2004 … 109/2025 (čl. 12 st. 4; čl. 22; čl. 28 st. 1; čl. 33 st. 1 i st. 6)
Odgovor Poreske uprave od 29. januara 2026. o tome kada se promet priznaje — preneo Paragraf iz Biznisa i finansija, 27. januara 2026.