Mirovanje ili brisanje radnje: kako zamrznuti ili zatvoriti paušalca

Poslednje ažuriranje: avgust 2026. Vodič odražava Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 … 109/2021), Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakon o porezu na dohodak građana (prečišćeno zaključno sa "Sl. glasnik RS", br. 6/2026) i APR-ovu Odluku o naknadama ("Sl. glasnik RS", br. 95/2025), koja se primenjuje od 1. januara 2026.

Pauzirati ili ugasiti: odluka u jednoj tabeli

Praktična razlika je u tome da li se stvar može vratiti. Prekid ostavlja vašu registraciju u APR-u, PIB, KPO knjigu i poslovni račun tačno tamo gde jesu; brisanje vas uklanja iz registra i ne može se poništiti.

Na šalteru pauziranje i gašenje koštaju isto. Razlika se pojavi tek ako kasnije poželite ponovo da radite: nova registracija preduzetnika je zasebna prijava od 2.500 RSD po istoj Odluci o naknadama.

Mirovanje: šta registrovani prekid zapravo zaustavlja

Registrovani prekid zaustavlja obavezu plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje. ZDOSO čl. 50 st. 1 glasi: "Preduzetniku koji prekine obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom, obaveza plaćanja doprinosa miruje u periodu u kojem ne obavlja delatnost." Stav 2 istog člana dodaje mogućnost nastavka: "Preduzetnik iz stava 1. ovog člana može nastaviti plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost."

Ne morate da ugasite radnju da biste zaustavili mesečne doprinose za PIO, zdravstvo i nezaposlenost.

Ni prijava u roku od 30 dana ne dospeva zbog prekida. ZPDG čl. 94 st. 3 tu prijavu stavlja na obveznika koji prestane odnosno prekine delatnost, a onda poimenično izuzima paušalce — "osim preduzetnika paušalca".

Dve ograde su bitne. Prvo, mirovanje se vezuje za registrovan prekid, a ne za činjenicu da ste prestali da radite — tiho neizdavanje faktura ne menja ništa u vašim obavezama. Drugo, dobrovoljni nastavak iz stava 2 postoji s razlogom: doprinosi su ono što drži da staž teče i da zdravstveno osiguranje radi, a razmena je razložena u vodiču zdravstveno osiguranje i penzija za paušalce.

Šta pauza dodiruje, a šta ostavlja na miru:

Prekid ne penzioniše KPO knjigu: ona ostaje deo vaše evidencije, a rok čuvanja iz ZPDG čl. 48 teče bez obzira na sve. Šta format mora da sačuva — u vodiču za KPO knjigu.

Registracija prekida u APR-u

Prekid se podnosi kao obična promena registrovanih podataka. Koraci, redom:

1. Istaknite obaveštenje. ZPD čl. 90 obavezuje preduzetnika da istakne obaveštenje o periodu prekida u mestu u kome se delatnost obavlja.
2. Podnesite registracionu prijavu promene podataka APR-u, zajedno sa Dodatkom 06 — prilogom koji se koristi za privremeni prekid obavljanja delatnosti.
3. Platite 1.400 RSD. To je standardna naknada za promenu podataka (Odluka o naknadama, "Sl. glasnik RS", br. 95/2025, čl. 8 i 9). Svaka dodatna promena spakovana u istu prijavu naplaćuje se po 700 RSD.
4. Sačekajte do 5 radnih dana na odluku registratora. Taj rok obavezuje APR, ne vas — ne postoji zakonski rok do kojeg ste dužni da registrujete promenu.
5. Prijavite promenu statusa za eko taksu u roku od 15 dana vašoj lokalnoj poreskoj administraciji (čl. 138 st. 3). Obrazac i adresa — u vodiču eko taksa.

Za prekid ne treba poresko uverenje — taj uslov pripada isključivo brisanju. A datum početka ne može unazad: ZPD čl. 90 kaže da prekid "se registruje u skladu sa zakonom o registraciji i ne može se utvrđivati retroaktivno". Ako ste prestali da radite u martu, a prijavu podnosite u julu, meseci između bili su aktivni meseci.

Jedan uslov koji blokira postupak: APR ne može da registruje promene dok traje poreska kontrola ili dok je PIB privremeno oduzet (ZPPPA čl. 29). Ako ste usred kontrole, prekid čeka.

Trajanje i ponavljanje prekida

ZPD čl. 90 ne propisuje najduže trajanje prekida ni ograničenje koliko puta se može ponoviti. Član sadrži samo dve obaveze — istaknuti obaveštenje i registrovati prekid — i jednu zabranu, da se ne može utvrđivati retroaktivno.

„Najviše dve godine" prepisuje se po srpskim i ruskim sajtovima. To ograničenje ne postoji u tekstu ZPD čl. 90, i tokom ovog istraživanja nije pronađeno ni na drugom mestu — ali „nije pronađeno" nije isto što i „provereno da ne postoji". Ako planirate višegodišnju pauzu, pitanje najpre postavite APR-u.

Postoji, međutim, drugo pravilo od dve godine, i to dvoje se meša. Po ZPD čl. 91 st. 6 t. 3 preduzetnik prestaje da obavlja delatnost po sili zakona ako mu je poslovni račun neprekidno blokiran duže od dve godine, po inicijativi za pokretanje postupka brisanja koju podnosi Narodna banka Srbije ili Poreska uprava. Registrator zatim objavljuje obaveštenje na internet stranici registra, ostavlja 90 dana da se račun odblokira ili razlog otkloni (st. 7), a po isteku daljih 30 dana briše preduzetnika po službenoj dužnosti (st. 8).

To je pravi rizik neformalne pauze — da odete ne registrujući ništa, pustite obaveze da se gomilaju i dobijete da vam registar ugasi radnju po tuđem rasporedu.

Brisanje: gašenje radnje zauvek

Redosled koraka je ono što ljudi promaše: prvo poreska uverenja, pa tek onda APR. Registrator uverenja ne pribavlja po službenoj dužnosti, pa prijava brisanja podneta bez njih ne ide nikuda.

APR za brisanje preduzetnika traži:

Poseban zakonski rok za konačno izmirenje paušalnih obaveza pri zatvaranju nije pronađen u ZPDG. Ograničenje koje stvarno radi jesu uverenja: oba ističu pet dana po izdavanju, pa uverenja, korak kod beležnika (ako podnosite elektronski) i podnošenje APR-u moraju da stanu u jedan kratak prozor.

Ni brisanje ne može unazad. ZPD čl. 91 je izričit u obe polovine toga: "Preduzetnik odjavu ne može izvršiti sa danom koji je raniji od dana podnošenja prijave o prestanku rada nadležnom registracionom organu", i "Brisanje iz registra se ne može vršiti retroaktivno."

Šta paušalac ne mora da podnese pri zatvaranju

Paušalac ne podnosi završnu poresku prijavu pri prestanku obavljanja delatnosti. ZPDG čl. 94 st. 3 propisuje prijavu u roku od 30 dana obvezniku koji prestane, odnosno prekine delatnost — i prestanak i prekid podjednako — ali samo obveznicima "osim preduzetnika paušalca". Dakle, za knjigaše, ne i za vas. Tvrdnja da svaki preduzetnik koji gasi radnju duguje završnu prijavu u roku od 30 dana jedna je od najčešće ponavljanih grešaka u ovoj temi.

Paušalac ne podnosi ni vanredni finansijski izveštaj. Ta obaveza pogađa samo preduzetnike koji vode poslovne knjige. Paušalac vodi samo KPO knjigu, pa nema finansijskog izveštaja koji bi se predao.

Ono što jeste na vama je izmirenje. Svaka mesečna obaveza do dana prestanka mora biti plaćena pre nego što uverenja mogu da se izdaju, pa je usklađivanje vašeg stanja na kartici u ePorezima sa sopstvenom evidencijom uplata — vidi mesečna plaćanja poreza — prvi potez, a ne poslednji.

Šta nadživi brisanje

Dve stvari nadžive radnju.

Vaša evidencija. ZPDG čl. 48 traži da se knjige i evidencije čuvaju najmanje 5 godina od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose. Brisanje iz registra taj rok ne skraćuje. Čuvajte KPO knjigu, fakture i rešenja ceo period.

Eko taksa u obe procedure

Naknada za eko taksu se ne plaća za vreme trajanja registrovanog prekida — Zakon o naknadama čl. 138a st. 1 t. 2 — ali obaveza prijave ostaje. Po čl. 138 st. 3, promena statusa, uključujući početak registrovanog prekida i prestanak obavljanja delatnosti, prijavljuje se lokalnoj poreskoj administraciji u roku od 15 dana od registracije promene.

Tu izbijaju stari dugovi. LPA koja nikad nije dobila prijave promena nastavlja da zadužuje naknadu, a zaostatak se pojavi tačno onda kad vam treba čisto uverenje o lokalnim porezima da biste zatvorili radnju. Cela procedura: vodič za eko taksu. Godišnji rokovi: kalendar obaveza.

Zamka sa vremenom kod porodiljskog

Kontaktirajte RFZO pre podnošenja prekida ako je u planu porodiljska naknada. APR to izričito navodi u sopstvenom uputstvu, jer datum početka koji registrujete određuje kako se naknada obračunava — a, po ZPD čl. 90, to je jedina stvar koja se posle ne može ispraviti.

Opšta pravila za porodiljska prava i bolovanje su u vodiču zdravstveno osiguranje i penzija za paušalce. Pitanje tajminga pripada RFZO, pre prijave APR-u.

Šta zapamtiti

1. Registrovani prekid zaustavlja doprinose za socijalno osiguranje po ZDOSO čl. 50, uz izričitu mogućnost da nastavite da plaćate dobrovoljno. Gašenje radnje nije jedini način da se mesečni doprinosi zaustave.
2. Obe procedure koštaju 1.400 RSD u APR-u od 1. januara 2026; nova registracija posle toga košta 2.500 RSD. Iznosi od 850, 750 ili 1.600 RSD koji kruže internetom su iz perioda pre 2026.
3. Za prekid ne treba poresko uverenje; za brisanje trebaju dva uverenja, nijedno starije od 5 dana, a registrator ih ne pribavlja umesto vas.
4. Ni prekid ni brisanje ne mogu retroaktivno — ZPD čl. 90 i čl. 91 to izričito kažu.
5. Elektronsko podnošenje brisanja traži javnog beležnika (ili advokata koji je podnosilac) da digitalizuje papirno uverenje PU; samostalna digitalizacija vodi u odbacivanje prijave.
6. Paušalac ne duguje ni završnu poresku prijavu ni vanredni finansijski izveštaj pri zatvaranju — ZPDG čl. 94 st. 3 izuzima paušalce iz prijave u roku od 30 dana.
7. Izmirite sve pre brisanja: ZPDG čl. 157 st. 3 traži da svaka poreska obaveza bude ispunjena pre nego što upis u registru nestane, a čl. 157 st. 2 čini punoletne članove domaćinstva supsidijarno odgovornim svojom imovinom za porez na prihode od samostalne delatnosti.

Preduzmi prati koje obaveze ostaju žive kroz pauzu, a koje otpadaju, tako da vaš kalendar odražava stvarni status. Ne zamenjuje knjigovođu ili advokata tamo gde je zatvaranje sporno, gde je otvorena poreska kontrola ili gde pravo na naknadu zavisi od tačnog datuma početka.

Često postavljana pitanja

Da li paušalac plaća doprinose tokom mirovanja radnje?

Ne. Po ZDOSO čl. 50 obaveza plaćanja doprinosa miruje u periodu u kojem registrovani preduzetnik ne obavlja delatnost, a isti član izričito dozvoljava da preduzetnik nastavi da plaća dobrovoljno. Mirovanje je vezano za to da je prekid registrovan u APR-u, a ne za činjenicu da ste prestali da fakturišete. Dobrovoljna uplata je način da vam staž teče i tokom pauze.

Kako se mirovanje radnje prijavljuje APR-u?

Podnosite registracionu prijavu promene podataka APR-u zajedno sa Dodatkom 06, prilogom za privremeni prekid obavljanja delatnosti, i plaćate naknadu od 1.400 RSD koja važi od 1. januara 2026. Za prekid nije potrebno nikakvo poresko uverenje. Preduzetnik je dužan i da istakne obaveštenje o periodu prekida u mestu u kome se delatnost obavlja, kako nalaže ZPD čl. 90. APR odlučuje u roku od pet radnih dana.

Koliko dugo može da traje mirovanje preduzetnika?

ZPD čl. 90 ne propisuje ni najduže trajanje ni ograničenje koliko puta prekid može da se ponovi; traži samo da prekid bude registrovan i da obaveštenje bude istaknuto u mestu poslovanja. Ograničenje od dve godine se široko prepisuje po internetu, ali ga u tekstu tog člana nema. To što ograničenje nije pronađeno nije isto što i dokaz da ga nigde u srpskim propisima nema, pa pre planiranja vrlo duge pauze proverite sa APR-om.

Koliko košta mirovanje ili brisanje paušalne radnje u APR-u 2026. godine?

Registracija prekida košta 1.400 RSD, jer se podnosi kao registracija promene podataka, a brisanje takođe košta 1.400 RSD. Registracija novog preduzetnika košta 2.500 RSD, i to je ono što biste platili ako sada zatvorite radnju pa kasnije počnete ponovo. Ovi iznosi su iz APR-ove Odluke o naknadama objavljene u Sl. glasniku RS br. 95/2025 i primenjuju se od 1. januara 2026. Iznosi od 850, 750 ili 1.600 RSD koji i dalje kruže internetom su iz perioda pre 2026. i više nisu tačni.

Da li paušalac podnosi poresku prijavu pri zatvaranju radnje?

Ne. Prijava u roku od 30 dana iz ZPDG čl. 94 st. 3 odnosi se na obveznika koji prestane, odnosno prekine samostalnu delatnost, ali je upućena obveznicima osim preduzetnika paušalca, kako zakon doslovno kaže. Paušalac takođe nije dužan da podnese vanredni finansijski izveštaj, jer se ta obaveza odnosi samo na preduzetnike koji vode poslovne knjige. Ono što mora da se desi pre brisanja jeste izmirenje poreza i doprinosa, a upravo to potvrđuju uverenja.

Koja dokumenta APR traži za brisanje preduzetnika iz registra?

APR traži prijavu brisanja, dokaz o uplati naknade od 1.400 RSD, uverenje Poreske uprave da nema neizmirenog poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za PIO, i isto takvo uverenje lokalne poreske administracije. Oba uverenja u trenutku podnošenja ne smeju biti starija od pet dana. Registrator ih ne pribavlja po službenoj dužnosti, pa ih vi prikupljate unapred. Brisanje iz evidencije obveznika PDV-a proverava se po službenoj dužnosti i predstavlja uslov.

Može li se prijava za brisanje preduzetnika podneti elektronski?

Može, ali u tome postoji zamka. Uverenje Poreske uprave izdaje se isključivo u papirnom obliku, a za elektronsku prijavu mora ga digitalizovati javni beležnik ili advokat koji je istovremeno podnosilac prijave. Ako ga sami skenirate i digitalizujete, prijava se odbacuje. Uračunajte korak kod beležnika u raspored pre nego što započnete elektronsku prijavu, jer uverenje važi svega pet dana.

Da li paušalac plaća eko taksu tokom registrovanog prekida?

Za vreme registrovanog prekida naknada se ne plaća, po čl. 138a st. 1 t. 2 Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, ali sama obaveza prijave ostaje. Promena statusa, uključujući početak registrovanog prekida i prestanak obavljanja delatnosti, prijavljuje se lokalnoj poreskoj administraciji u roku od 15 dana od registracije promene, po čl. 138 st. 3. Preskakanje te prijave je uobičajen razlog zbog kojeg stari dugovi za eko taksu izbiju na površinu kad neko konačno pokuša da zatvori radnju.

Može li mirovanje ili brisanje preduzetnika da se registruje retroaktivno?

Ne, ni u jednom slučaju. ZPD čl. 90 kaže da se prekid registruje u skladu sa zakonom o registraciji i ne može se utvrđivati retroaktivno. Za zatvaranje, ZPD čl. 91 kaže da preduzetnik odjavu ne može izvršiti sa danom koji je raniji od dana podnošenja prijave o prestanku rada nadležnom registracionom organu i da se brisanje iz registra ne može vršiti retroaktivno. Svaki period pre dana podnošenja zato i dalje važi kao aktivno poslovanje.

Ko odgovara za neplaćene poreze preduzetnika posle brisanja?

ZPDG čl. 157 st. 3 nalaže preduzetniku koji prestane sa delatnošću da izmiri sve poreske obaveze nastale iz nje pre brisanja iz registra i čini svakoga ko preuzme imovinu radnje solidarno odgovornim za te obaveze, do vrednosti preuzete imovine. Odvojeno od toga, ZPDG čl. 157 st. 2 čini sve punoletne članove domaćinstva preduzetnika supsidijarno odgovornim svojom imovinom za porez na prihode od samostalne delatnosti, pri čemu se uzima domaćinstvo kakvo je bilo u trenutku nastanka obaveze. Supsidijarna odgovornost znači da im se poreski organ obraća samo tamo gde se obaveza ne može naplatiti od preduzetnika. To je najjači praktičan razlog da sve poreske kartice uskladite pre podnošenja prijave za brisanje, a ne posle.

Izvori

• Zakon o privrednim društvima — čl. 90 (prekid obavljanja delatnosti, bez retroaktivne registracije), čl. 91 (gubitak svojstva preduzetnika, bez retroaktivnog brisanja, brisanje po službenoj dužnosti posle dvogodišnje blokade računa). "Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021.
• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje — čl. 50 (obaveza doprinosa miruje tokom prekida; dobrovoljni nastavak).
• Zakon o porezu na dohodak građana — čl. 48 (čuvanje evidencije 5 godina), čl. 94 st. 3 (prijava u roku od 30 dana pri prestanku ili prekidu, uz izuzimanje paušalaca), čl. 157 st. 2 (supsidijarna odgovornost punoletnih članova domaćinstva za porez na prihode od samostalne delatnosti), čl. 157 st. 3 (izmirenje pre brisanja; solidarna odgovornost onoga ko preuzme imovinu radnje).
• Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara — čl. 138 st. 3 (prijava promene statusa u roku od 15 dana), čl. 138a st. 1 t. 2 (naknada se ne plaća tokom registrovanog prekida).
• APR — registracija promena za preduzetnike — prijava promene podataka i Dodatak 06.
• APR — brisanje preduzetnika — potrebna dokumenta, pravilo o uverenjima ne starijim od 5 dana, zahtev za beležničku digitalizaciju kod elektronskog podnošenja.
• APR — naknade za preduzetnike — Odluka o naknadama, "Sl. glasnik RS", br. 95/2025, primenjuje se od 1. januara 2026.