Paušalna osnovica: kako se računa i kada opština stvarno utiče na paušal

Poslednje ažuriranje: avgust 2026. Odražava Uredbu o paušalnom oporezivanju ("Sl. glasnik RS", br. 94/2019, sa izmenama zaključno sa 115/2025), ZPDG i ZDOSO.

Skoro svako objašnjenje paušalnog sistema kaže da je osnovica „procenat prosečne zarade u vašoj opštini". To nije ono što piše u Uredbi, i razlika nije akademska. Zbog nje jedan široko prodavan savet — registrujte sedište u jeftinijoj opštini ili na adresi kovorkinga, pa će porez pasti — ne funkcioniše za paušalca registrovanog pod nekom od IT šifara delatnosti.

Šta rešenje zapravo utvrđuje

Vaša paušalna obaveza nije udeo u onome što fakturišete. To je procenat utvrđenog iznosa prihoda — paušalno utvrđen prihod — koji Poreska uprava obračunava i navodi u vašem godišnjem rešenju (ZPDG čl. 33 st. 1 i st. 3).

Prihod ulazi u sistem na tačno jednom mestu: pravo na režim. Pređete li 6.000.000 RSD prometa u prethodnoj godini, pravo na paušalno oporezivanje prestaje (ZPDG čl. 40 st. 2 t. 4). Ispod te granice, faktura od 200.000 RSD u mesecu i nijedna faktura daju identičnu obavezu. Kako se taj prag broji, objašnjeno je u vodiču o limitima od 6M i 8M.

Sve ostalo pokreće vaša pretežna delatnost — delatnost registrovana u APR-u, ili, kada novac ne donosi ona, delatnost koja je ostvarila veći prihod (ZPDG čl. 41 st. 1–2). Svaka šifra nosi svoj koeficijent u Prilogu 1 Uredbe, tabeli od 407 redova.

Formula iza polazne osnovice

Uredba čl. 4 st. 2 propisuje polaznu osnovicu direktno:

Polazna osnovica = (prosečna mesečna zarada u opštini u poslednjih 12 meseci × broj zaposlenih u toj opštini × koeficijent delatnosti) ÷ broj stanovnika te opštine

Četiri ulazna podatka, od kojih tri nemaju veze sa vama lično. Prosečna mesečna zarada, broj registrovanih zaposlenih i broj stanovnika dolaze iz Republičkog zavoda za statistiku i opisuju opštinu vašeg sedišta, a ne vas. Jedino koeficijent delatnosti prati konkretnog poreskog obveznika, i to samo preko registrovane šifre delatnosti.

Obratite pažnju na to šta formula radi: deljenje zarade ponderisane zaposlenošću brojem stanovnika daje meru po glavi stanovnika, a ne zaradu. Zato skraćeno objašnjenje vara — opština sa visokom prosečnom zaradom, ali velikim brojem stanovnika i malo registrovanih zaposlenih, ne ponaša se onako kako ono predviđa.

Jedan geografski poseban slučaj. Za sedište u nekoj od deset užih beogradskih opština koriste se zbirovi za sve njih, podeljeni njihovim ukupnim brojem stanovnika (Uredba čl. 4 st. 3). Uži Beograd je jedna celina, ne deset.

15 šifara koje umesto lokalnih koriste republičke podatke

Uredba čl. 4 st. 4 zamenjuje lokalne podatke o zaradi, zaposlenosti i broju stanovnika republičkim, za fiksan spisak šifara delatnosti. Za obveznika sa tog spiska, opština sedišta uopšte nije ulazni podatak u formuli.

Sve ostale šifre delatnosti koriste podatke opštine u kojoj se nalazi sedište.

Koeficijent delatnosti po šiframa

Koeficijent je jedini ulazni podatak koji određuje vaš izbor pri registraciji. Ovo su vrednosti iz kolone „2023. god. i dalje" Uredbe, Prilog 1:

Programiranje i IT konsalting nose najviše koeficijente među gore navedenim šiframa. To je najveći pojedinačni razlog zbog kog se zaduženje IT paušalca razlikuje od zaduženja fotografa. Cela tabela ima 407 redova, pa svoju šifru delatnosti proverite u Prilogu 1, umesto da je zaključujete iz ovog uzorka.

Korektivni koeficijenti

Kada polazna osnovica postoji, Uredba čl. 5 na nju primenjuje množioce. Poreska uprava ih primenjuje iz podataka iz registara; njih ne tražite sami.

Povrh toga stoje dva ograničenja. Kumulativni proizvod korektivnih koeficijenata ne može pasti ispod 0,5 (Uredba čl. 5 st. 2), pa gomilanje nekoliko njih ne umanjuje osnovicu unedogled. I nijedan od njih se ne primenjuje na šifru 4932 (Uredba čl. 5 st. 3).

Lestvica po vremenu od registracije nosi sopstveni izuzetak u čl. 5 t. 2: umanjeni koeficijent ne važi ako je lice bilo registrovano kao preduzetnik manje od 18 meseci ranije. Gašenje radnje pa ponovna registracija ne resetuju lestvicu.

Koeficijent zone primenjuje se samo na šifre navedene u čl. 5 t. 1: 1071, 1512, 1814, 3314, 5610, 7420, 8211, 8219, grupe 862 i 869, 9329, grupa 95, 9601, 9602 i 9604. Pekare, restorani, fotografi, frizeri, lekarske i stomatološke ordinacije, servisi. Ne softver.

Zašto jeftinija opština ne spušta osnovicu IT paušalcu

Za šifre delatnosti 6201 i 6202, registrovanje sedišta u jeftinijoj opštini — ili na adresi kovorkinga koja se baš zbog toga i nudi — ne menja paušalnu osnovicu. Da bi adresa imala značaja, dva člana bi morala da budu otvorena; za ove šifre oba su zatvorena.

• Uredba čl. 4 st. 4 stavlja 6201 i 6202 na spisak sa republičkim podacima, pa se lokalni podaci o zaradi, zaposlenosti i broju stanovnika nikada i ne čitaju — opštine u formuli nema.
• Uredba čl. 5 t. 1 ograničava koeficijent zone na gore navedene šifre. 6201 i 6202 nisu na tom spisku, pa ni lokacija unutar opštine ne dopire do osnovice.

Ta dva spiska se ne preklapaju. Svaka šifra koja koristi republičke podatke istovremeno stoji van spiska za zonu, pa se geografija za svih petnaest rešava na isti način.

Ni premešteno sedište nije bez posledica. Menja to koja lokalna poreska administracija vodi vašu eko taksu, i — kako objašnjava naredni odeljak — skida zaštitu limita od 10%.

Limit od 10%, i zašto je paušal porastao

Uredba čl. 6 st. 1 ograničava rast paušalne osnovice iz godine u godinu na 10%, dok se ne dostigne ispravan nivo, zaključno sa 2027. Tamo gde bi formula dala veći skok, zaduženje se penje u koracima od 10%.

Uredba čl. 6 st. 2 ukida taj limit kada rast proizlazi iz promene šifre delatnosti, opštine ili mesta obavljanja delatnosti — takvom obvezniku se u jednom koraku obračunava pun novi iznos, bez ublažavanja.

Povećanje u ovogodišnjem rešenju obično dolazi iz jednog od četiri izvora:

1. Korak od 10%, kada se zaduženje još penje ka nivou koji daje formula (čl. 6 st. 1).
2. Promena šifre delatnosti, opštine ili lokacije, koja limit ukida u celosti (čl. 6 st. 2).
3. Napredovanje na lestvici od registracije — 0,5 prelazi u 0,8 posle prve kalendarske godine, zatim 0,85, 0,9 i 1,0 (čl. 5 t. 2).
4. Osveženi statistički podaci, jer se podaci o zaradi, zaposlenosti i broju stanovnika ažuriraju svake godine.

Ako nijedno od ovoga ne objašnjava iznos, zaduženje se može osporiti — rok za žalbu je 15 dana od prijema poreskog akta (ZPPPA čl. 142), a elektronska dostava se smatra prijemom onog dana kada je akt postavljen na portal, bez obzira na to da li ste ga otvorili (ZPPPA čl. 36). Čitanje i osporavanje rešenja obrađeno je posebno.

Šta se primenjuje na osnovicu

Osnovica se utvrđuje jednom; iz nje teku dve obaveze.

Osnovica za doprinose kod paušalca je isti paušalno utvrđen prihod, a ne poseban iznos (ZDOSO čl. 22 st. 3). I nema neoporezivog iznosa — pun utvrđeni iznos dospeva i u mesecu bez ijednog dinara prihoda.

Obe obaveze dospevaju u roku od 15 dana po isteku svakog meseca (ZPDG čl. 110 t. 1; ZDOSO čl. 60 st. 1 upućuje na taj rok). Vodič za plaćanje paušalnih poreza pokriva brojeve računa i formate poziva na broj — proverite ih u sopstvenom rešenju i na platnom nalogu svoje banke pre nego što platite.

Gde da nađete svoj iznos

Merodavna su dva izvora: vaše rešenje i zvanični kalkulator.

• Vaše godišnje rešenje navodi paušalno utvrđen prihod i mesečne iznose koji iz njega proizlaze, a stiže elektronski u poresko sanduče na ePorezi.
• Zvanični kalkulator na eporezi.purs.gov.rs računa iznose iz aktuelnih ulaznih podataka.

Mesečne dinarske iznose po šiframa objavljene na komercijalnim sajtovima — „62.01 košta toliko mesečno" — treba uzimati sa rezervom. Oni ne mogu da obuhvate pojedinačne korektivne koeficijente iz čl. 5, a bar jedan takav izvor ih objavljuje uz tvrdnju da je osnovica jednaka na nivou cele zemlje. Ta tvrdnja važi samo za petnaest šifara iz čl. 4 st. 4.

Ako je sam režim još otvoreno pitanje, poređenje paušalca i knjigaša stavlja ga naspram punog knjigovodstva, a vodič za registraciju objašnjava kako se taj izbor pravi. Za sporno zaduženje ili graničnu klasifikaciju, obratite se knjigovođi. Preduzmi prati koliko i kada dugujete; poreske savete ne daje.

Ključne stvari

1. Polazna osnovica je prosečna zarada u opštini u 12 meseci, puta broj zaposlenih tamo, puta vaš koeficijent delatnosti, podeljeno brojem stanovnika — Uredba čl. 4 st. 2, a ne procenat prosečne zarade.
2. Za 15 šifara delatnosti, uključujući 6201 i 6202, republički podaci zamenjuju lokalne (Uredba čl. 4 st. 4), pa opština sedišta uopšte nije ulazni podatak.
3. Koeficijent zone (Uredba čl. 5 t. 1) pogađa samo zatvoren spisak šifara, a 6201 nije na njemu.
4. Koeficijent delatnosti za 6201 i 6202 iznosi 4,025 (Uredba Prilog 1, „2023. god. i dalje").
5. Korektivni koeficijenti za vreme od registracije, godine života, invalidnost i roditeljsko odsustvo množe osnovicu naniže, ali njihov kumulativni proizvod ne može pasti ispod 0,5 (Uredba čl. 5 st. 2).
6. Rast je ograničen na 10% godišnje zaključno sa 2027, osim kada prati promenu šifre delatnosti, opštine ili lokacije (Uredba čl. 6 st. 1–2).
7. Na utvrđenu osnovicu idu 10% poreza na prihod (ZPDG čl. 38) i 35,05% doprinosa (ZDOSO čl. 44 st. 1), ukupno 45,05%.

Često postavljana pitanja

Kako se računa paušalna osnovica u Srbiji?

Polazna osnovica je prosečna mesečna zarada isplaćena u opštini sedišta u prethodnih 12 meseci, pomnožena brojem zaposlenih u toj opštini, pomnožena koeficijentom delatnosti za registrovanu šifru delatnosti i podeljena brojem stanovnika te opštine (Uredba čl. 4 st. 2). Dobijeni iznos se zatim koriguje koeficijentima za zonu, vreme od registracije, godine života i radnu sposobnost (Uredba čl. 5). Nije reč o prostom procentu prosečne zarade, kako se obično opisuje.

Da li paušalac plaća manji porez ako se registruje u jeftinijoj opštini?

Za petnaest šifara delatnosti nema nikakve razlike. Uredba čl. 4 st. 4 zamenjuje lokalne podatke o zaradi, zaposlenosti i broju stanovnika republičkim za šifre 4932, 4939, 5911, 6201, 6202, 6209, 6311, 6312, 6399, 7022, 7111, 7112, 7410, 9001 i 9002, a koeficijent zone iz čl. 5 t. 1 ne pogađa nijednu od njih. Za programera registrovanog pod 6201, opština sedišta nije ulazni podatak u obračunu. Za šifre koje jesu na spisku za zonu, poput 5610, 7420 ili 9602, lokacija zaista utiče na osnovicu.

Koliki je koeficijent delatnosti za šifru 6201 u Srbiji?

Koeficijent delatnosti za 6201, računarsko programiranje, iznosi 4,025 u koloni „2023. god. i dalje" Uredbe, Prilog 1. Isti koeficijent 4,025 važi i za 6202, konsultantske delatnosti u IT. Koeficijent je samo jedan činilac u formuli, a ne sam porez, pa se sam po sebi ne može pretvoriti u mesečni iznos.

Zašto mi je paušalni porez porastao ove godine?

Uredba čl. 6 st. 1 ograničava godišnji rast paušalne osnovice na 10% godišnje zaključno sa 2027, dok se ne dostigne ispravan nivo, pa većina povećanja stiže u koracima od 10%. Uredba čl. 6 st. 2 ukida to ograničenje kada povećanje prati promenu šifre delatnosti, opštine ili mesta obavljanja delatnosti. Obveznik koji je prošao prvu kalendarsku godinu napreduje i na lestvici iz čl. 5 t. 2, a statistički podaci u formuli osvežavaju se svake godine.

Koji koeficijent važi za paušalca u godini registracije?

Uredba čl. 5 t. 2 propisuje koeficijent 0,5 za kalendarsku godinu u kojoj se preduzetnik registruje. Zatim se penje na 0,8 za do 12 meseci od registracije, 0,85 za preko 12 do 24 meseca, 0,9 za preko 24 do 36 meseci i 1,0 posle 36 meseci. Ista tačka isključuje umanjenje ako je lice bilo registrovano kao preduzetnik manje od 18 meseci ranije, pa gašenje radnje i ponovna registracija ne resetuju lestvicu.

Da li je stopa doprinosa za paušalca 35,05% ili 35,5%?

Iznosi 35,05%. ZDOSO čl. 44 st. 1 propisuje PIO od 24%, zdravstveno osiguranje od 10,3% i osiguranje za slučaj nezaposlenosti od 0,75%, što je ukupno 35,05%. Uz 10% poreza na prihod iz ZPDG čl. 38 dobija se ukupno 45,05% utvrđene osnovice. Cifre 35,5% i 45,5% kruže naširoko, uključujući i bar jedan popularan onlajn kalkulator, i ne odgovaraju propisu.

Mogu li korektivni koeficijenti spustiti osnovicu paušalca ispod polovine?

Ne. Uredba čl. 5 st. 2 ograničava kumulativno dejstvo korektivnih koeficijenata tako da njihov proizvod ne može pasti ispod 0,5, koliko god ih se primenjivalo istovremeno. Uredba čl. 5 st. 3 posebno i u potpunosti isključuje šifru delatnosti 4932, taksi prevoz, iz ovih koeficijenata.

Kako paušalac saznaje tačan iznos paušalne osnovice?

Postoje dva merodavna izvora. Prvi je godišnje rešenje Poreske uprave, koje navodi paušalno utvrđen prihod i mesečne iznose koji iz njega proizlaze, a stiže u poresko sanduče na ePorezi. Drugi je zvanični kalkulator Poreske uprave na eporezi.purs.gov.rs. Mesečni iznosi po šiframa objavljeni na komercijalnim sajtovima nisu zamena, jer ne mogu da obuhvate pojedinačne korektivne koeficijente iz Uredbe čl. 5.

Da li prihod paušalca utiče na paušalnu osnovicu?

Ne. Osnovicu daje formula iz Uredbe čl. 4 i čl. 5, a prihod nije jedan od njenih ulaznih podataka, pa isti iznos dospeva i u mesecu bez ijedne fakture. Prihod je bitan za pravo na režim: promet iznad 6.000.000 RSD u prethodnoj godini gasi pravo na paušalno oporezivanje po ZPDG čl. 40 st. 2 t. 4. Za paušalca ne postoji ni neoporezivi iznos.

Na koje šifre delatnosti se primenjuje koeficijent zone u Srbiji?

Uredba čl. 5 t. 1 primenjuje množioce zone od 1,1 do 0,7 na zatvoren spisak šifara: 1071, 1512, 1814, 3314, 5610, 7420, 8211, 8219, grupe 862 i 869, 9329, grupa 95, 9601, 9602 i 9604. Šifre van tog spiska, uključujući 6201 i 6202, koeficijent zone uopšte ne pogađa.

Izvori

• Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti — "Sl. glasnik RS", br. 94/2019, 96/2019 – ispr., 156/2020, 141/2022, 89/2023, 115/2025; poslednja izmena objavljena je 19. decembra 2025. Članovi 4, 5 i 6, kao i Prilog 1.
• Zakon o porezu na dohodak građana (ZPDG) — čl. 33, čl. 38, čl. 40, čl. 41, čl. 110.
• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO) — čl. 22 st. 3, čl. 44 st. 1, čl. 60 st. 1.
• Kalkulator paušalnog poreza i doprinosa, Poreska uprava — zvanični kalkulator.
• Preduzetnici paušalci, Poreska uprava — stranica Poreske uprave za paušalce.