Paušalac: podizanje novca sa poslovnog računa

Poslednje ažuriranje: oktobar 2026. Odražava Zakon o porezu na dohodak građana (ZPDG, "Sl. glasnik RS", br. 24/2001 … 6/2026 – usklađeni din. izn. i 80/2026) i Odluku NBS o obrascima dinarskih platnih naloga ("Sl. glasnik RS", br. 55/2015 … 82/2024), provereno 31. oktobra 2026. Ostali propisi navedeni su u Izvorima.

Novac na poslovnom računu paušalca u Srbiji nije novac neke firme, pa „isplata sebi" ne funkcioniše kao u DOO. Kod paušalca podizanje novca znači jedno od dvoje: prenos sa poslovnog na lični račun ili podizanje gotovine. Kako se to radi i šta zakon pri tome od vas traži?

Da li paušalac može da prebaci novac na lični račun?

Da. Paušalac može da prebaci novac sa poslovnog na lični račun kad god želi, a ZPDG ne propisuje ni koliko često ni koliko. Razlog je jednostavan: preduzetnik nije posebno pravno lice.

Zakon o privrednim društvima definiše preduzetnika kao fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja prihoda i koje je kao takvo registrovano (čl. 83), i propisuje da za obaveze iz delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom, pri čemu ta odgovornost ne prestaje brisanjem iz registra (čl. 85 st. 1–2). Dakle, poslovni račun i vaš lični račun pripadaju istom licu, i prenos između njih nije plaćanje nekom drugom. To je glavna razlika u odnosu na DOO i razlog zbog kog saveti pisani za firme (dividende, plata direktora) ne važe za paušalca.

Postoji jedan izuzetak. Ako je račun u blokadi zbog prinudne naplate (na primer neplaćenog poreza), blokirana sredstva ne mogu da se koriste ni za jedno drugo plaćanje, pa ni za prenos samom sebi (Zakon o platnom prometu čl. 48 st. 7).

Da li paušalac ima platu i da li se prenos oporezuje?

Ne. Aktivan paušalac sebi ne isplaćuje platu, a zakon ne propisuje poseban porez na prenos novca na lični račun. Oba odgovora daje ZPDG.

Zašto nema „plate"

ZPDG čl. 33a st. 1, u tekstu koji važi u 2026, navodi ko može da se opredeli za ličnu zaradu: „Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik". Po definiciji iz čl. 32 st. 2, „preduzetnik" je onaj koji se oporezuje na oporezivu dobit, dok je onaj koji se oporezuje na paušalno utvrđeni prihod preduzetnik paušalac, a njega na tom spisku nema. Čl. 33a st. 2 definiše ličnu zaradu kao iznos koji obveznik isplaćuje i u poslovnim knjigama iskazuje kao mesečni lični dohodak, zajedno sa pripadajućim obavezama.

Od 1. januara 2027. spisak je duži. Zakon o izmenama objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 80/2026 (čl. 5) menja st. 1 i dodaje preduzetnika paušalca koji, zato što mu je prestalo pravo na paušalno oporezivanje, mora da vodi poslovne knjige po čl. 42 st. 5 i 6. Aktivnog paušalca ni tada nema na spisku. Prečišćen tekst na paragraf.rs već prikazuje ovu formulaciju iz 2027, bez napomene da se primenjuje tek kasnije.

Paušalac koji ima pravo na paušal takve knjige ne vodi. ZPDG čl. 43 st. 4 to kaže direktno: „Preduzetnici paušalci dužni su da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu". Nema gde da se plata evidentira, a nema ni plate koja bi se evidentirala. Bar jedan vodič na engleskom jeziku opisuje „pojednostavljenu ličnu zaradu" za paušalce, što ne odgovara čl. 33a. Ono što paušalac zaista plaća svakog meseca jesu paušalni porez i doprinosi iz rešenja, a to je druga obaveza (vidi šta paušalac plaća tokom godine).

Zašto se sam prenos ne oporezuje

Kod paušalca je oporezivi prihod paušalno utvrđen prihod, a ne dobit niti podignuti novac (ZPDG čl. 33 st. 1). Taj iznos utvrđuje rešenje Poreske uprave po kriterijumima iz čl. 41 (čl. 33 st. 3), a iznos koji prebacite na lični račun nije jedan od tih kriterijuma. Bilo da prebacite sve ili ništa, mesečna obaveza ostaje ista.

Nismo našli odredbu ZPDG koja oporezuje ili ograničava prenos koji paušalac pravi samom sebi. Najbliži je čl. 51, koji svakog obveznika iz čl. 32, kako god da se oporezuje, obavezuje da sva plaćanja obavlja preko tekućeg računa u banci i da sredstva drži na njemu, uključujući i primljenu gotovinu. O tome koliko sopstvenog novca podižete taj član ne kaže ništa. Pravilo po kome se uzimanje sredstava iz poslovanja za privatne potrebe smatra prihodom od delatnosti (čl. 37b st. 1) odnosi se na obveznike koji se oporezuju na stvarni prihod, a ne na paušalce.

Jedna napomena. Paušalni porez ne nazivamo „konačnim": ZPDG tu reč za njega ne koristi, a paušalno utvrđeni prihod se i dalje računa u godišnji porez na dohodak građana (ZPDG čl. 87 st. 2 t. 2). Da li vas taj porez pogađa zavisi od ukupnog dohotka u godini, a ne od vaših prenosa. Prag objašnjava vodič za godišnji porez na dohodak.

Kako paušalac podiže novac sa poslovnog računa i koja šifra plaćanja odgovara?

Paušalac novac sa poslovnog računa prebacuje na lični račun nalogom za prenos, a gotovinu podiže nalogom za isplatu ili karticom izdatom uz poslovni račun. Za prenos na sopstveni lični račun spisak šifara plaćanja NBS nema šifru namenjenu baš tom slučaju. Najbliži opisi su 263 „Ostali transferi" i 290 „Druge transakcije"; podizanje gotovine sa računa preduzetnika je 166 „Isplata gotovine". Šifru proverite sa svojom bankom pre nego što se na nju oslonite.

Šifra plaćanja je definisana u Odluci NBS o obrascima dinarskih platnih naloga ("Sl. glasnik RS", br. 55/2015 … 82/2024; pun naziv u Izvorima). Ima tri cifre: prva označava oblik plaćanja, a druge dve osnov plaćanja (Prilog 2 t. 6). U Prilogu 3 prva cifra 1 znači gotovinski (uplata gotovine na račun ili isplata sa računa), a 2 znači bezgotovinski (prenos sa jednog računa na drugi).

Onlajn vodiči za ovaj slučaj navode 263. To je i naše čitanje Priloga 3, ali to je tumačenje, a ne pravilo: NBS ne propisuje jednu šifru za prenos koji paušalac pravi samom sebi, a vaša banka može imati sopstvena uputstva.

Prenos se radi nalogom za prenos, koji Odluka definiše za prenos sredstava sa jednog tekućeg računa na drugi (t. 5). Svrha plaćanja je slobodan tekst: Odluka traži da opisuje osnov prenosa (Prilog 2 t. 5) i ne propisuje fiksnu formulaciju.

Podizanje gotovine se radi nalogom za isplatu, koji Odluka definiše za isplatu gotovine sa tekućeg računa (t. 4), a šifra počinje cifrom 1. Podizanje platnom karticom izdatom uz poslovni račun ide po uslovima koje banka propisuje za tu karticu.

Ako je novac na deviznom računu zato što je strani klijent platio u evrima, dinarske šifre iznad ne pokrivaju sve. Pogledajte devizne prilive za paušalca.

Šta morate da evidentirate kada novac ode sa računa?

Ništa u KPO. Prenos na lični račun nije promet, pa se ne upisuje u knjigu o ostvarenom prometu (KPO knjigu). ZPDG čl. 43 st. 4 obavezuje paušalca da vodi samo tu knjigu, a po čl. 7 Pravilnika o poslovnim knjigama ("Sl. glasnik RS", br. 140/2004 i 44/2018 – dr. zakon) u nju se upisuje prihod od prodatih proizvoda i izvršenih usluga, a ne novac koji se kreće između vaših sopstvenih računa.

KPO nema stranu rashoda, pa se odlazni prenos u njoj ne pojavljuje, dok izvod iz banke prikazuje svako kretanje novca. To je jedan od razloga zbog kojih se ta dva zbira razlikuju. Vodič za vođenje KPO knjige objašnjava šta se u nju upisuje, a usaglašavanje KPO knjige i izvoda iz banke objašnjava razliku stavku po stavku.

Za odlazne prenose paušalca zakon ne propisuje ništa više: nema posebne evidencije, odluke niti javljanja Poreskoj upravi. U praksi, jasno upisana svrha plaćanja olakšava da se na izvodu prenosi sebi razlikuju od poslovnih plaćanja.

Pre nego što prebacite novac:

1. Proverite da račun nije u blokadi (Zakon o platnom prometu čl. 48 st. 7).
2. Ostavite dovoljno za mesečne obaveze iz rešenja. One ne zavise od toga koliko podižete, ali i dalje moraju da se plate.
3. Izaberite vrstu naloga: nalog za prenos za prebacivanje, nalog za isplatu (ili poslovnu karticu) za gotovinu.
4. Šifru izaberite u dogovoru sa bankom: 263 ili 290 za prenos, 166 za gotovinu, nikada 240.
5. Upišite jasnu svrhu plaćanja koja opisuje prenos.
6. KPO ne dirajte. Prenos nije prihod.

A novac koji ide u suprotnom smeru?

Novac koji sa ličnog računa prebacite na poslovni račun takođe nije prihod i ne upisuje se u KPO. Isto važi za pozajmicu ili povraćaj novca od dobavljača; o tim uplatama piše vodič o prilivima koji nisu prihod na izvodu.

Po čemu se razlikuje DOO?

U DOO novac pripada društvu, a ne vama, pa vlasnik ne može prosto da ga prebaci na lični račun kao paušalac. Dobit se obično izvlači kao dividenda ili učešće u dobiti. ZPDG to, kao i ono što vlasnik uzme iz imovine društva za privatne potrebe i ličnu potrošnju, tretira kao prihod od kapitala (čl. 61 st. 1 t. 2 i t. 4), koji se oporezuje po stopi od 15% (čl. 64, prečišćen tekst zaključno sa "Sl. glasnik RS", br. 80/2026).

Zato saveti za DOO zvuče toliko drugačije. Izbor između ta dva oblika je odluka koju donosite sa knjigovođom, a ne na platnom nalogu.

Kada Preduzmi nije pravi alat za ovo?

Preduzmi ne prepoznaje prenos samom sebi. Odlazni prenos na vaš lični račun, kao i podizanje gotovine, razvrstava kao Rashod. Ako vam je ta razlika važna u izveštaju, kategoriju menjate ručno ili tu evidenciju vodite negde drugde. Šta aplikacija radi danas, provereno u kodu 31. oktobra 2026:

• Odlazni prenosi samom sebi postaju Rashod. Svako odlazno plaćanje koje se ne poklapa sa pozivom na broj ili računom trezora neke poreske obaveze dobija kategoriju Rashod. Pored poreskih plaćanja, posebna su samo dva slučaja. Provizije banke, prepoznate po šifri plaćanja 221 ili po opisu koji počinje sa „Provizija banke" ili „Naknada za kori…", takođe postaju Rashod. Konverzija valute (šifra 286 ili opis koji počinje sa „Isplata dinarske protivvrednosti") ima sopstvenu kategoriju. Kategorija „podizanje vlasnika" ne postoji.
• Novac koji uplatite sa ličnog računa postaje Prihod. Svaki pozitivan iznos koji nije konverzija valute i ne poklapa se sa poreskom obavezom razvrstava se kao Prihod, a sporedna provera limita, izračunata iz bankovnih transakcija, računa ga dok mu ne promenite kategoriju. Glavna traka limita, izračunata prema paušalnom limitu od 6.000.000 RSD (ZPDG čl. 40 st. 2 t. 4, stanje u 2026), i KPO računaju se iz faktura, pa na njih to ne utiče. Vodič za limite prihoda objašnjava taj prag.
• Kategoriju možete da izmenite za svaku transakciju u njenom dijalogu za izmenu.
• KPO nastaje iz potvrđenih i plaćenih izdatih faktura, nikada iz stavki izvoda, pa prenos samom sebi nikada ne stiže u knjigu.

Preduzmi pomaže tako što izvod i knjigu drži jedno pored drugog. Savet o konkretnom prenosu, promeni režima ili blokiranom računu je pitanje za knjigovođu; kada vam je knjigovođa potreban, objašnjava vodič da li paušalcu treba knjigovođa.

Ako želite izvode i fakture na jednom mestu, sa KPO knjigom koja nastaje iz faktura, a ne iz prenosa:

Često postavljana pitanja

Da li paušalac može da prebaci novac na lični račun?

Da. Preduzetnik je fizičko lice po čl. 83 Zakona o privrednim društvima, pa poslovni i lični račun pripadaju istom licu, a običan nalog za prenos prebacuje novac između njih. Zakon o porezu na dohodak građana ne propisuje ni koliko često ni koliko. Izuzetak je račun u blokadi: po čl. 48 st. 7 Zakona o platnom prometu, sredstva blokirana zbog prinudne naplate ne mogu se koristiti za druga plaćanja.

Da li paušalac ima platu?

Nema. U tekstu koji važi u 2026, član 33a Zakona o porezu na dohodak građana dozvoljava ličnu zaradu samo preduzetniku koji se oporezuje na dobit i preduzetniku poljoprivredniku. Od 1. januara 2027. izmena dodaje preduzetnika paušalca koji je izgubio pravo na paušal i mora da vodi poslovne knjige, ali ni tada aktivnog paušalca. Aktivan paušalac vodi samo KPO knjigu po čl. 43 st. 4 i novac jednostavno prebacuje na lični račun. Mesečni paušalni porez i doprinosi su druga obaveza, utvrđena rešenjem.

Da li se plaća porez kada paušalac prebaci novac na lični račun?

Na sam prenos ne plaća se poseban porez. Oporezivi prihod paušalca je paušalno utvrđen prihod koji utvrđuje rešenje Poreske uprave po čl. 33 Zakona o porezu na dohodak građana, a podignuti iznos ne ulazi u taj obračun. Utvrđeni prihod se ipak može računati u godišnji porez na dohodak po čl. 87, koji zavisi od ukupnog dohotka, a ne od prenosa.

Koju šifru plaćanja paušalac koristi za prenos na lični račun?

Spisak šifara plaćanja NBS nema šifru namenjenu ovom slučaju. Najbliži opisi u Prilogu 3 Odluke NBS o obrascima dinarskih platnih naloga su 263, Ostali transferi, i 290, Druge transakcije. Za podizanje gotovine sa računa preduzetnika koristi se 166, Isplata gotovine. Šifra 240 obuhvata ličnu zaradu, koju aktivan paušalac nema, pa ne odgovara. Šifru potvrdite sa svojom bankom.

Da li se prenos na lični račun upisuje u KPO knjigu?

Ne. Po čl. 7 Pravilnika o poslovnim knjigama, u KPO knjigu se upisuje prihod od prodatih proizvoda i izvršenih usluga, a prenos između sopstvenih računa paušalca nije prihod. Ni novac prebačen u suprotnom smeru, sa ličnog na poslovni račun, nije prihod. Oba kretanja se vide na izvodu iz banke, ali nikada u knjizi, što je jedan od razloga zbog kojih se ta dva zbira razlikuju.

Izvori

• Zakon o porezu na dohodak građana (ZPDG) — "Sl. glasnik RS", br. 24/2001 … 6/2026 – usklađeni din. izn. i 80/2026 (prečišćen tekst proveren 31. oktobra 2026). Čl. 32 st. 2, čl. 33 st. 1 i 3, čl. 33a st. 1–2 (st. 1 citiran u tekstu koji važi u 2026), čl. 37b st. 1, čl. 40 st. 2 t. 4, čl. 41, čl. 43 st. 4, čl. 51, čl. 61 st. 1 t. 2 i t. 4, čl. 64, čl. 87 st. 2 t. 2. Izmene iz 80/2026 primenjuju se od 1. januara 2027. (neke od 1. januara 2028) i menjaju samo čl. 15a, 21v, 21g, 21d i 33a; ostale odredbe citirane su kako važe u 2026.
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana — Narodna skupština, "Sl. glasnik RS", br. 80/2026 (provereno 31. oktobra 2026). Čl. 5 (novi čl. 33a st. 1) i čl. 6 (primena od 1. januara 2027).
• Odluka o obliku, sadržini i načinu korišćenja obrazaca platnih naloga za izvršenje platnih transakcija u dinarima — Narodna banka Srbije, "Sl. glasnik RS", br. 55/2015, 78/2015, 82/2017, 65/2018, 78/2018, 22/2019, 125/2020 i 82/2024 (provereno 31. oktobra 2026). T. 4 i t. 5, Prilog 2 t. 5 i t. 6 i Prilog 3 (šifre 40, 53, 63, 66, 89, 90).
• Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva — "Sl. glasnik RS", br. 140/2004 i 44/2018 – dr. zakon (provereno 31. oktobra 2026). Čl. 7.
• Zakon o privrednim društvima — "Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019, 109/2021 i 19/2025 (provereno 31. oktobra 2026). Čl. 83 i čl. 85.
• Zakon o platnom prometu — "Sl. list SRJ", br. 3/2002 i 5/2003 i "Sl. glasnik RS", br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 – dr. zakon, 31/2011 i 139/2014 – dr. zakon (provereno 31. oktobra 2026). Čl. 48 st. 7.