KPO knjiga i izvod iz banke: zašto se zbirovi razlikuju

Poslednje ažuriranje: avgust 2026. Vodič odražava Zakon o porezu na dohodak građana (prečišćen tekst zaključno sa "Sl. glasnik RS", br. 6/2026), Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva ("Sl. glasnik RS", br. 140/2004 i 44/2018 – dr. zakon) i objavljen odgovor Poreske uprave o tome kako se broji ukupan promet, koji je Paragraf preneo 29. januara 2026.

Nijedan zbir nije pogrešan

Zbir u KPO knjizi i zbir na izvodu nisu dva merenja iste veličine, pa je razlika između njih normalno stanje, a ne greška. KPO knjiga je registar računa izdatih za vašu registrovanu delatnost. Izvod iz banke je registar novca koji se kretao preko jednog računa, u oba smera, po bilo kom osnovu.

Preklapaju se samo na sredini: računi koje ste izdali i koji su naplaćeni unutar perioda koji gledate. Sve van tog preklapanja je legitimna razlika.

Prvo pitanje nije gde je greška, nego da li greška uopšte postoji. Skoro svaka razlika između KPO knjige i izvoda svodi se na jedan od osam uzroka ispod.

Šta KPO zapravo sadrži

KPO knjiga nosi jednu kategoriju podataka: prihode od prodatih proizvoda i izvršenih usluga (Pravilnik čl. 7). To je jedina poslovna knjiga koju je paušalac dužan da vodi (ZPDG čl. 43 st. 4).

Propisanih kolona ima pet:

Nema kolone za troškove, nema salda, nema polja za komitenta ni broja računa. Paušalac ništa ne odbija — normirani trošak je već sadržan u utvrđenoj osnovici iz vašeg rešenja — pa podaci o troškovima u ovoj knjizi nemaju gde da stanu.

Svako knjiženje mora počivati na verodostojnoj knjigovodstvenoj ispravi (ZPDG čl. 46). Knjiga se drži u poslovnom prostoru, ili u knjigovodstvenoj agenciji ako ste vođenje poverili njoj (ZPDG čl. 47), i čuva se najmanje 5 godina od poslednjeg dana poslovne godine (ZPDG čl. 48).

Za mehaniku same knjige — storno stavke, hronologiju, elektronski oblik — pogledajte vodič o KPO knjizi.

Koji datum nosi knjiženje

KPO stavka pripada periodu poslovne promene, a ne periodu naplate. Poreska uprava je upitana upravo o tome i odgovorila je u štampi 29. januara 2026: ukupan promet u kalendarskoj godini čine prihodi od delatnosti ostvareni u tom periodu — „(periodu kada je izvršen promet dobara i/ili usluga) i kada je ta poslovna promena dokumentovana (izdat račun) i evidentirana u knjizi o ostvarenom prometu, nezavisno od okolnosti da li je i kada realizovana naplata potraživanja po tom osnovu".

Pročitajte suprotnost koju taj odgovor zaista povlači: račun naspram naplate, a ne račun naspram datuma prometa. Period je onaj u kome je promet izvršen, i dokumentovan izdatim računom, i evidentiran u knjizi.

U uobičajenom uslužnom poslu to pada u isti dan, pa je datum upisan u koloni datum i opis knjiženja datum računa.

Račun izdat 20. decembra 2026. i naplaćen 14. januara 2027. je zato prihod 2026. u KPO knjizi i priliv 2027. na izvodu. Obe evidencije su tačne, i zato posao sa teškim decembrom pokazuje zbir u KPO knjizi veći od svojih bankarskih priliva.

Obrnut slučaj: priliv iz januara 2026. kojim se plaća račun iz decembra 2025. pripada KPO knjizi za 2025. i ne sme se ponovo unositi.

Jedna ograda o izvoru. Reč je o objavljenom odgovoru na novinarsko pitanje, a ne o numerisanom mišljenju, pa nosi izraženo tumačenje poreskog organa, a ne snagu obavezujućeg akta. To je ujedno i jedina direktna izjava koju je bilo koji organ dao o ovom pitanju.

Limit od 6.000.000 broji se po izdatim računima

Oba zakonska praga su merila prometa, a ne merila gotovine.

Za limit od 6.000.000 RSD pitanje je rešeno gore citiranim odgovorom: prihod se broji u godini u kojoj je promet izvršen, a poslovna promena dokumentovana i evidentirana, bez obzira na to da li je ikada naplaćen. Nenaplaćen decembarski račun i dalje troši prostor do limita, a januarska uplata po njemu ne troši taj prostor drugi put.

Taj odgovor se izričito bavi paušalnim limitom. Ne ponavlja pravilo o PDV-u, ali je praktično uputstvo isto: prag od 8.000.000 RSD proveravajte prema spisku izdatih računa, a ne prema bankarskim prilivima, i imajte na umu da njegov prelazak povlači evidencionu prijavu u roku od 5 dana (ZPDV čl. 38 st. 1).

Ta dva brojanja ne grade se od istih računa. ZPDV čl. 33 st. 6 ograničava ukupan promet na promete iz čl. 28 st. 1 t. 1) i 2) — one oporezive u Srbiji i one oslobođene sa pravom na odbitak po čl. 24 — i izostavlja t. 3), promet izvršen u inostranstvu.

Usluga poslovnom klijentu sa sedištem van Srbije ima mesto prometa u zemlji klijenta (ZPDV čl. 12 st. 4). Po pravilu ostaje van brojanja za 8.000.000 RSD, a u brojanje za 6.000.000 RSD ulazi u punom iznosu.

Čl. 12 postavlja posebna pravila za pojedine kategorije usluga, pa neuobičajenu proverite umesto da pretpostavljate. Oba praga su razrađena u vodiču o limitima prihoda.

Jedna kategorija u potpunosti ispada iz brojanja za 6.000.000 RSD: prihod oporezovan kao drugi prihodi po ZPDG čl. 85 st. 1 t. 17 nakon pada na testu samostalnosti ne ulazi u njega (ZPDG čl. 40 st. 5).

Osam razloga zbog kojih se zbirovi legitimno razlikuju

Tri zaslužuju više od reda u tabeli.

Provizije banke (5). Kada korespondentska banka ili banka primaoca odbije naknadu od priliva, u KPO i dalje ide iznos koji ste fakturisali. Provizija je trošak, a paušalac troškove ne evidentira. Razlika između KPO stavke i stavke priliva je zato trajna i očekivana; proviziju upišite kao razlog razlike umesto da menjate knjigu.

Višestruka knjiženja (7). Izvodi pojedinih srpskih banaka prikazuju jednu dolaznu SEPA uplatu kao više stavki sa istim pozivom na broj. To je zapažanje o tome kako izvodi izgledaju, a ne pravno pravilo, ali uzeto zdravo za gotovo ili udvostručuje uplatu ili je usitnjava na delove koji ne odgovaraju nijednom računu. Kao uplatu uzmite neto zbir stavki sa istim pozivom na broj. Vodič za izvoz Raiffeisen XML pokazuje gde se one pojavljuju u fajlu.

Objedinjene uplate (8). Klijent koji jednim prenosom zatvara tri računa proizvodi jedan priliv naspram tri KPO stavke. Upravo na tome usaglašavanje „zbir naspram zbira" najteže puca: zbirovi mogu biti tačni, a da se pritom ništa ne poklapa.

Preduzmi uvozi Raiffeisen XML i uobičajeni CSV izvod, sažima višestruka SEPA knjiženja u jednu neto transakciju i predlaže uparivanje svakog priliva sa otvorenim računom po datumu i iznosu; gde se iznosi razlikuju, vi upisujete razlog — provizija banke, kursna razlika, delimično plaćanje, zaokruživanje. Nije zamena za knjigovođu i ne daje savete o vašoj situaciji.

Kako usaglasiti izvod iz banke sa KPO knjigom: po fakturi, nikada po zbiru

Radite sa strane računa, jer je spisak računa evidencija koju zakon meri.

1. Ispišite KPO stavke za period — vaše račune, redom, sa dinarskim iznosima.
2. Nađite priliv koji je svaki od njih zatvorio. Uparujte po klijentu, iznosu i pozivu na broj, a ne samo po datumu; datum uplate će se najčešće razlikovati od datuma knjiženja.
3. Svrstajte svaki rezultat. Tačno usaglašen; usaglašen uz razliku koju možete imenovati (provizija, kurs, delimično plaćanje, zaokruživanje); ili još nenaplaćen.
4. Zapišite razlog svake razlike. Imenovana razlika je usaglašena stavka. Neimenovana isplivava godinu dana kasnije, kad se odgovora više niko ne seća.
5. Tek onda pogledajte stavke izvoda uz koje ništa nije stalo. Većina njih nije prihod.

Preostali priliv je jedno od tri: priliv koji nije prihod i nikada ne ide u KPO; uplata za račun evidentiran u ranijem periodu, dakle već izbrojan; ili uplata za posao koji ste fakturisali ali zaboravili da proknjižite.

Samo je treći slučaj problem za KPO, a ispravka je novo knjiženje pod sledećim rednim brojem, nikada izmena postojećeg reda.

Devize: šta zakon utvrđuje, a šta ostavlja otvorenim

Vrstu kursa utvrđuje zakon; datum ne. Za knjigovodstvene i statističke potrebe primenjuje se zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije (ZDP čl. 41 st. 2). Primena kupovnog kursa, prodajnog kursa ili kursa koji je primenila vaša banka je prekršaj, a za preduzetnika nosi od 150.000 do 500.000 RSD (ZDP čl. 61 t. 37).

Koji datum kursa treba da primeni paušalac van sistema PDV-a nije propisano nigde. Tri mesta na kojima biste očekivali to pravilo ne sadrže ga:

• ZPDV čl. 22 vezuje preračun za dan nastanka poreske obaveze, ali uređuje osnovicu PDV-a i obavezuje obveznike PDV-a, a ne paušalca van sistema PDV-a.
• Zakon o računovodstvu ga ne dohvata: preduzetnike definiše kao one koji vode dvojno knjigovodstvo (čl. 2 t. 3), a paušalac vodi samo KPO.
• KPO pravilnik (čl. 7) ne postavlja ni osnov priznavanja, ni pravilo preračuna, ni datum kursa.

Uobičajena praksa je preračun po srednjem kursu na dan računa, ili na dan prometa kada se ta dva razlikuju. To je praksa, a ne propis. Odgovor od 29. januara 2026. rešava u koji period knjiženje pada; o tome po kursu kog dana se preračunava ne govori ništa.

Izaberite jednu osnovu, primenite je na svaki račun i čuvajte primenjeni kurs uz račun. Koji god datum izabrali, banka će vam odobriti sredstva po svom kursu i na svoj datum valute, a ta razlika je kursna razlika, a ne greška u bilo kojoj od dve evidencije. Dolazne devizne uplate obrađene su u vodiču o deviznim prilivima.

Šta kontrola upoređuje

Inspektor radi sa tri dokumenta: KPO knjigom, računima koji stoje iza nje i izvodima iz banke za isti period.

Veza KPO-račun mora biti tačna, a pravilnik je gradi u oba smera — redni broj knjiženja mora stajati i na osnovnoj ispravi (Pravilnik čl. 7). Veza KPO-izvod je objašnjavajuća, a ne aritmetička: od vas se očekuje da kažete zašto se priliv razlikuje od računa, a ne da izjednačite godišnje zbirove.

Nevođenje propisanih knjiga, ili njihovo nepredočavanje na zahtev, nosi kaznu od 50.000 do 500.000 RSD za preduzetnika (ZPPPA čl. 178b st. 2). ZPDG ne propisuje poseban prekršaj za KPO; sankcija ide preko ZPPPA.

Šta zapamtiti

1. Zbir u KPO knjizi i zbir na izvodu mere različite stvari, pa je razlika očekivana i najčešće ne traži nikakvu ispravku.
2. KPO nosi datum poslovne promene, a ne datum naplate, po odgovoru Poreske uprave od 29. januara 2026 — promet pada u period u kome je izvršen, dokumentovan izdatim računom i evidentiran u knjizi, bez obzira na to da li je ikada naplaćen.
3. Paušalni limit od 6.000.000 RSD broji izdate račune (ZPDG čl. 40 st. 2 t. 4), pa nenaplaćen decembarski račun troši prostor do limita, a januarska uplata po njemu ga ne troši ponovo.
4. Prilivi koji nisu prihod i svaka stavka odliva pripadaju isključivo izvodu — KPO sadrži samo prihod od prodatih proizvoda i izvršenih usluga (Pravilnik čl. 7).
5. Usaglašavajte račun po račun i imenujte svaku razliku; zbirovi koji se slučajno poklope kriju greške koje uparivanje po fakturi otkriva.
6. Vrsta kursa je utvrđena, a datum kursa nije — zvanični srednji kurs je obavezan (ZDP čl. 41 st. 2, a preduzetniku koji primeni drugi kurs preti od 150.000 do 500.000 RSD po čl. 61 t. 37), dok datum za paušalca van sistema PDV-a ne propisuje nijedno pravilo. Preračun na dan računa ili na dan prometa je praksa.
7. Prihod od stranih poslovnih klijenata ulazi u limit od 6.000.000 RSD, ali po pravilu ne i u PDV prag od 8.000.000 RSD, jer to brojanje pokriva samo promete oporezive u Srbiji (ZPDV čl. 33 st. 6, čitan uz čl. 28 st. 1 i čl. 12 st. 4).
8. Knjigu i njene isprave čuvajte najmanje 5 godina (ZPDG čl. 48); nepredočavanje nosi kaznu od 50.000 do 500.000 RSD (ZPPPA čl. 178b st. 2).

Često postavljana pitanja

Zašto se zbir u KPO knjizi ne poklapa sa zbirom na izvodu iz banke?

Zato što ta dva zapisa mere različite stvari. KPO knjiga broji račune izdate za registrovanu delatnost, a izvod iz banke broji svako kretanje novca preko računa, u oba smera. Vremenske razlike, nenaplaćeni računi, prilivi koji nisu prihod, odlivi, bankarske provizije, konverzija valute i objedinjene uplate proizvode legitimne razlike. Razlika je normalno stanje, a ne dokaz greške.

Da li paušalac u KPO knjigu upisuje datum računa ili datum naplate?

Datum računa, ne datum naplate. Odgovor Poreske uprave objavljen 29. januara 2026. smešta promet u period u kome je izvršen promet dobara i/ili usluga, u kome je poslovna promena dokumentovana izdatim računom i evidentirana u knjizi o ostvarenom prometu, nezavisno od okolnosti da li je i kada realizovana naplata potraživanja po tom osnovu. Datum kada novac klijenta legne na račun ne određuje knjiženje u KPO. Zato decembarski račun naplaćen u januaru stoji u dve različite godine na ta dva zapisa.

Da li se limit od 6.000.000 RSD broji po izdatim računima ili po naplaćenim iznosima?

Po izdatim računima. ZPDG čl. 40 st. 2 t. 4 postavlja limit na ukupan promet u prethodnoj godini, a odgovor Poreske uprave od 29. januara 2026. potvrđuje da se promet broji kada je poslovna promena dokumentovana i evidentirana, a ne kada je naplaćena. Nenaplaćen račun i dalje troši vaš prostor do limita. Više objavljenih vodiča tvrdi suprotno, a odgovor samog poreskog organa im protivreči.

Da li se uplata sa ličnog računa unosi u KPO knjigu?

Ne. U KPO ide samo prihod od prodatih proizvoda i izvršenih usluga u okviru registrovane delatnosti, kako propisuje čl. 7 Pravilnika. Prenos sa vašeg ličnog računa, pozajmica, povraćaj od dobavljača i stornirana transakcija su prilivi na izvodu koji nikada ne pripadaju knjizi. Njihovo unošenje naduvava vaš prividni promet i veštački vas gura ka limitima prihoda.

Kako paušalac usaglašava izvod iz banke sa KPO knjigom?

Po fakturi, nikada po zbiru. Ispišite KPO stavke za period, nađite priliv koji je svaku od njih zatvorio, po klijentu, iznosu i pozivu na broj, a ne po datumu, pa svaki rezultat svrstajte u tačno usaglašen, usaglašen uz razliku koju možete imenovati, ili nenaplaćen. Razlog svake razlike zapišite. Na kraju pogledajte stavke izvoda uz koje ništa nije stalo: to su obično prilivi koji nisu prihod ili uplate za račune već evidentirane u ranijem periodu.

Šta paušalac upisuje u KPO kada banka odbije proviziju od priliva?

Iznos sa računa, ne neto priliv. Bankarska provizija je trošak, a paušalac u KPO ne evidentira troškove jer je normirani trošak već sadržan u utvrđenoj osnovici iz rešenja. Rezultat je trajna razlika između KPO stavke i stavke priliva, a ispravna reakcija je da proviziju upišete kao razlog razlike, a ne da menjate knjiženje.

Koji datum kursa paušalac primenjuje za račun u stranoj valuti u KPO knjizi?

Zakon ga ne propisuje. Vrsta kursa jeste utvrđena, jer se za knjigovodstvene i statističke potrebe primenjuje zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije po ZDP čl. 41 st. 2, a primena drugog kursa je prekršaj. Datum za paušalca van sistema PDV-a ne propisuje nijedno pravilo: pravilo o preračunu iz zakona o PDV-u obavezuje obveznike PDV-a, zakon o računovodstvu pokriva samo preduzetnike koji vode dvojno knjigovodstvo, a KPO pravilnik ne propisuje nikakvo pravilo preračuna. Uobičajena praksa je srednji kurs na dan računa ili na dan prometa, što je praksa a ne propis, pa izaberite jednu osnovu, primenjujte je dosledno i čuvajte primenjeni kurs uz račun.

Da li paušalac unosi nenaplaćene račune u KPO knjigu?

Da. Knjiženje prati poslovnu promenu i njen račun, a ne naplatu, pa se račun koji nikada nije naplaćen svejedno evidentira i svejedno se broji u limit od 6.000.000 RSD. To je glavni razlog zbog kog zbir u KPO knjizi legitimno može biti veći od novca koji je stigao na račun. Ako se račun kasnije stornira, ispravka je storno stavka sa sledećim rednim brojem, nikada izmena postojećeg reda.

Postoji li rok u kome paušalac mora da unese račun u KPO knjigu?

Za KPO ne važi rok po pojedinačnom knjiženju. Često citirano pravilo o unosu najkasnije narednog dana potiče iz ZPDG čl. 45, koji se odnosi na preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugo lice, a ne na paušalca. Knjiženja ipak moraju biti hronološka, zasnovana na verodostojnoj knjigovodstvenoj ispravi po ZPDG čl. 46 i dostupna kada ih poreski organ zatraži.

Mora li paušalac da zaključi i odštampa KPO knjigu na kraju godine?

Ne. Za KPO nije propisan ni postupak zaključivanja ni zakonski rok zaključenja, jer čl. 13 st. 1 Pravilnika propisuje zaključivanje samo za knjigu PK-1. Sabiranje i potpisivanje na 31. decembar je razumna praksa, a ne zakonska obaveza. Ni štampanje se ne traži rutinski, jer se knjiga može voditi na nosaču podataka pod uslovom da se na zahtev može odštampati ili prikazati na ekranu.

Izvori

• Zakon o porezu na dohodak građana — čl. 40, 43, 45, 46, 47, 48 i 85 ("Sl. glasnik RS", prečišćen tekst zaključno sa br. 6/2026)
• Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva — čl. 4, 7 i 13 ("Sl. glasnik RS", br. 140/2004 i 44/2018 – dr. zakon)
• Odgovor Poreske uprave o tome kako se broji ukupan promet, objavljen 29. januara 2026 — Paragraf preneo iz Biznisa i finansija, 27. januara 2026.
• Zakon o porezu na dodatu vrednost — čl. 12 st. 4, čl. 22, čl. 28 st. 1, čl. 33 i čl. 38
• Zakon o deviznom poslovanju — čl. 41 st. 2 (zvanični srednji kurs) i čl. 61 t. 37 (prekršaj za primenu drugog kursa)
• Poreska uprava — Preduzetnici paušalci
• Narodna banka Srbije — zvanični srednji kurs