У ужем смислу, предузетник је власник предузећа, неко ко њиме управља, сноси одговорност и убира добит.
У ширем смислу то је неко ко има смелости и способности да се упусти у нове подухвате, не само у послу, већ и у науци, култури, хуманитарном раду...
У сваком случају, предузетник је предузимљив и способан, успешан и имућан, темељан у раду, пажљив у планирању, одлучан у спровођењу и изузетан у постигнућима.
Пре свега, он проналази прилике где их други не виде и ствара нешто што пре њега није постојало. Зато је Владимир Матијевић говорио да је предузетништво божански посао.
|
|
Услови за предузетништво су: почетни капитал, идеја, знања и вештине из матичне делатности, познавање правне регулативе, финансија и управљања.
Развој предузетништва у Србији подразумева рад на стицању што повољнијих услова за што већи број људи. Али пре услова неопходно је развити предуслове: уверења, ставове и вредности. Просто речено, оно што се налази у нашим главама, оно што подразумевамо.
У Холандији, један од програма за развој предузетништва нуди полазницима новчане суме за покретање сопствених предузећа. За разлику од нас, они имају услов у виду буџета. Али најпре имају предуслов: вредносни систем на ком са једне стране почива развијена тржишна привреда а са друге занимање за предузетништво. Тај предуслов је стечен вековним развојем холандског друштва у том правцу.
За разлику од Холанђана, ми градимо на трусном тлу које су иза себе оставиле деценије комунизма, кризе и напослетку, транзиције. У првом периоду предузетник је био друштвено неподобан, у другом криминалац, у трећем неприпремљен: обогативши се преко ноћи продајом плаца или куће.
Зато нама звуче нормално ставови који би другде били незамисливи, попут „Немој сине у приватнике, државни посао је закон“, или „Ма пусти га, он је приватник“, или оних са врха ове странице.
Развој предузетништва је немогућ пре развоја предузетничког духа. |
|
Криза вредности се састоји из спора (реч криза долази од грчког „суд“) шта је нормално а шта ненормално. Дешава се да у схватању једне заједнице нешто што је опречно са моралом, здравим разумом и законима физике постане нормално.
Једна од вредности која је у кризи, а директно је повезана са предузетништвом, је рад. Код нас је нормално да се плата не зарађује, већ добија, без обзира на искоришћеност радног времена, поштовање рокова, делотворност и постигнућа. Са једне странем, ниски стандарди нису санкционисани (пенали, откази или барем повратна информација), док са друге људи који раде више и боље од Јапанаца немају одговарајући награду (стимулације, повишице, награде...). Као у познатим изрекама: „Радио не радио свира ти радио“, „Не могу тако мало да ме плате како мало ја могу да радим“...
Да бисмо барем појмовно изашли из кризе, морамо разликовати нормално и обично. Невредновање рада никако не може бити нормално, оно само може да постане уобичајено. „Нормалност“ садржи позитивни вредносни суд и не може се користити за негативне појаве. У племену људождера, човеку који одбија људско месо би рекли да није нормалан. Али не би били у праву. Он само није обичан, није као остали, али управо јесте једини нормалан. |
Ослањање на традицију је корисно, али није довољно. Традиција обухвата културне и вредносне садржаје које је заједница очувала кроз време. Она је углавном просејала оно најбоље, али не увек. Зла времена доводе до стварања лоших традиција, а корените промене од корисних традиција могу да направе штетне.
У Србији нпр. постоји вишевековна традиција занемаривања личног успеха и изузетности. Од задруга, у којима истицање није било радо виђено, преко књаза Милоша, коме је узречица била „Ј____ му оца ко хоће паметнији од мене да буде", затим комунистичког обрачуна са елитом, па све до данас.
Зато Предузми! не афримише традиционалне, већ КЛАСИЧНЕ српске вредности, оне најбоље, које су најпре у стању да одоле вековима и премосте границе између народа.
|
|
Теорија
