Криза вредности
Вредности одређују шта је лично и друштвено пожељно.

Лепота, нарочито женска, је вредност. Да би били лепи, људи су у стању не само да уложе новац и време, већ и да подносе бол. Чак и родитељи воде мале девојчице на бушење ушију, на шта би се вероватно згрозио неки непристрасни посматрач, који не би разумео да вредност лепоте надјачава дечије сузе. При томе корист углавном није непосредна, већ се своди на подразумевање да тако треба. Усаглашеност са вредносним стандардом доноси осећај задовољства (ја сам леп) и похвале (ти си леп).

Упоредимо сада са лепотом неке друге вредности: рад, одговорност, знање, способност, успех, богатство... Код нас је деценијама приватник био друштвено непожељан, а капиталиста погрдна реч. Деведесетих је бизнисмен у ствари био криминалац. Транзиција је донела новог негативца, тајкуна. Све ове речи су у већини светских језика позитивне, а горе наведене вредности налазе се у самом врху вредносног система. Али народи који говоре тим језицима имали су мање тајкуна монополиста и бизнисмена криминалаца, а више правих витезова посла и способности, попут Ендрјуа Карнегија или Била Гејтса. Таква предузетничка елита и одговарајуће вредности почеле су у 19. веку да се развијају и код нас, али је тај развој прекинут комунизмом. 

Данашња криза је последица прелома и недовршених друштвених процеса у последњих пола века, али и више. Многе ствари које су код нас уобичајене у ствари нису нормалне. У школама деца од малих ногу уче да шапућу и преписују, што убија вредност личне одговорности и труда. Већа, одбори и скупштине троше сате бринући о лошим и најгорим члановима заједнице и доносе конкретне мере у њихову корист. Добри и најбољи ретко могу да се надају таквој бризи. За друштвено напредовање битна је подобност а не способност. Рад није вреднован: многи добијају добре плате уз скромне или никакве резултате, а мноштво најбољих радника је потплаћено. У већини установа није јасно утврђено ко за шта сноси одговорност, на који начин и по којим стандардима, што се увиди тек кад нешто крене по злу.

Наше друштво је неспремно за рад и успех, нарочито у привреди, јер нема вредносне предуслове.