У Србији нема довољно новца. Проблем се до сада решавао на два начина:

1. премештањем унутар система: паралелно повећање плата и издатака и повишице једнима на уштрб других (пензионери и просветари...)
2. инфузијом споља: продаја ресурса и задуживање

Први начин се своди на пресипање из шупљег у празно, а други пружа привремени извор, који ће по истеку одређеног рока не само пресахнути, већ постати зјапећи сливник.

Једино решење за претварање немања у имање је проналажење сталног извора који би изнутра точио нешто ново и свеже. Тај извор су однеговани и способни људи - предузетници - чија би мрежа малих и средњих предузећа својим производима и услугама напајала не само Србију већ и регион. Заузврат би се у Србију сливао капитал: СТЕЧЕН, а не позајмљен или ућарен.

Нашим условима нарочито пристаје породично предузетништво, које је већ одиграло кључну улогу у развоју многих упоредивих друштава, попут Грчке.