Михајло Пупин
Михајло Пупин

Српски чобан није стигао само до „научењака“. Дошавши у Америку са пет центи, он је својом предузимљивошћу и радом постао веома богат и утицајан члан америчког друштва. Из лабораторије коју је основао изаћи ће 28 нобеловаца, а зграда колумбијиног Факултета за физику названа је Пупин хол.

Пупинове заслуге су просто небројиве. Овај велики родољуб је својим познанством са америчком делегацијом, најутицајнијом на Версајском конгресу, допринео обликовању граница нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Увек жедан знања и спреман да се суочи са изазовима, за себе каже да је имао енергију „младог човека спремног за трку“. Св. Сава, који се јавио његовој мајци Олимпијади, био је у праву поводом малог Пупина: „Кћери Пијада, ускоро ће школа у Идвору бити тесна за твога сина. Када се то деси, пусти га да иде у свет...“ На његовом путу су се ређали Праг, Њујорк, Кембриџ и Берлин - одреднице уцртане на мапи изузетности. Пупин је желео да учи од најбољих, и постепено је крчио пут до самог врха, где је на крају и остао, достигавши своје најбоље учитеље.

У раду је био тако предан да га је то једном скоро коштало живота и довело до личне трагедије. Ипак закључује: „Човека ништа не чини тако срећним као поштено уверење да је дао све од себе“.

И заиста, све на чему би радио позлатило би се. Опорављајући се од трагедије, посветио се први пут у животу дресури коња, и произвео два шампиона. У Америци је стекао части и власти, али његови Срби никад нису у правој мери испоштовали овог истинског великана. Његов колега и земљак Тесла, који је у исто време стварао у истом граду, био је другачији. Вероватно генијалнији, сигурно иновативнији, али национално незаинтересован, ексцентричан и банкротиран, можда се боље уклапао у наш укус...