Српски чобан није стигао само до „научењака“. Дошавши у Америку са пет центи, он је својом предузимљивошћу и радом постао веома богат и утицајан члан америчког друштва. Из лабораторије коју је основао изаћи ће 28 нобеловаца, а зграда колумбијиног Факултета за физику названа је Пупин хол.

Увек жедан знања и спреман да се суочи са изазовима, за себе каже да је имао енергију „младог човека спремног за трку“. Св. Сава, који се јавио његовој мајци Олимпијади, био је у праву поводом малог Пупина: „Кћери Пијада, ускоро ће школа у Идвору бити тесна за твога сина. Када се то деси, пусти га да иде у свет...“ На његовом путу су се ређали Праг, Њујорк, Кембриџ и Берлин - одреднице уцртане на мапи изузетности. Пупин је желео да учи од најбољих, и постепено је крчио пут до самог врха, где је на крају и остао, достигавши своје најбоље учитеље.

У раду је био тако предан да га је то једном скоро коштало живота и довело до личне трагедије. Ипак закључује: „Човека ништа не чини тако срећним као поштено уверење да је дао све од себе“.